0
Svakog leta držim radionice za novinare i novinarke o etičkom izveštavanju. Uglavnom je u fokusu odgovorno izveštavanje o nasilju, a nekad je tu i uopšteno izvešavanje u skladu sa Kodeksom novinara i svetonazorima profesije, za koju se čini da gubi svaki kompas. Uvek se pokrene isto pitanje: „Kuda ide odgovorno novinarstvo, u vremenu senzacija, laži i spinovanja?“ To pitanje se postavlja više od sto godina, od kad je Pulicer objavio strip „Žutog klinca“ i počeo da štampa novine sa velikim naslovima. Već tada je, kao proizvod rata između dva medijska imena, Pulicera i Hersta, dolazilo do lavine senzacionalističkih sadržaja, koji su imali i katastrofalne posledice, a sve u cilju skretanja pažnje čitalaca. Već sto godina se govori kako je „novinarstvo mrtvo“, ne samo u Srbiji, nego svuda gde ima ljudi koji pišu i izveštavaju, da bi to neki drugi ljudi čitali, gledali i formirali mišljenja na osnovu toga.
Prirodno je čitaoci ili gledaoci negoduju zbog smeća koje im se servira, pa kažu da je „novinarstvo mrtvo“, ali kad tako nešto kažu ljudi koji rade u medijima to može samo biti pokazatelj ozbiljne medijske nepismenosti, kakvu sebi ne bi smeli da dozvole. Činjenica je da odgovorno novinarstvo neće umreti dok postoji civilizacija.
PROČITAJTE JOŠ
Senzacije su uvek bile senzacionalne i uvek su privlačile pažnju na način koji je štetan. Tabloidi su, od nastanka, imali veće tiraže i pravili veće zarade. Jedina razlika između tabloida u uređenim zemljama i u onima kojima vlada propaganda je u tome što u uređenim zemljama tabloidi pišu nedopustivo, ali istinito. U uređenoj zemlji bi tabloid koji je objavio za nekoga da je „lopov“ izgubio čitaoce i novac, ako bi se ispostavilo da ta osoba nije ništa ukrala ili ako ne bi ubrzo bila pravno sankcionisana. U propagandi tabloidi lažu bez posledica. Ipak, i jedni i drugi imaju iste amoralne kriterijume, podižu paniku, blate ljude, objavljuju detalje iz privatnog života… Isto su zlo, samo je u medijski slobodnim zemljama mnogo teže praviti tabloid. To zahteva plaćanje skupih paparaca koji će danima proganjati nekoga zarad jedne fotografije, istraživanja, kopanja… U propagandi svako to može da radi, jer im policija daje sve informacije na tacni, a propagandni centri im pakuju laži.
S druge strane, odgovorno novinarstvo nas kao čovečanstvo održava u životu. Da, baš tako. Odgovorno novinarstvo je izveštavanje o svemu što je od javnog značaja, tiče se našeg zdravlja, našeg funkcionisanja, novca i opstanka. Bez tih informacija bismo se samouništili vrlo brzo. Kako su mediji hrana za mozak koju najčešće konzumiramo, po sličnom principu kao hrana i funkcionišu. Otrovi su popularni, zavodljivi, čak i adiktivni, ali nas ne održavaju u životu. Najveći alkoholičari će ipak na kraju popiti vodu i pojesti hleb kad zagusti. Isto je i sa vestima. Govoriti da će senzacionalizam savladati odgovorno novinarstvo je kao kad bismo rekli da će neko gazirano piće puno šećera i veštačkih boja zameniti vodu. Ništa ne može da zameni vodu, jer bez nje ne postojimo ni mi, a kamoli gazirana pića. Isto tako, ni senzacionalizam ne postoji bez potrebe za informacijama koje su nam važne. To znaju i svi uspešni propagandisti – ako hoće da opstanu, moraju ga dozirati dovoljnom količinom vode. Ovi naši propagandisti su to izgleda zaboravili. Zaboravili su da ne mogu sipati čist otrov i čiste laži ljudima toliko dugo, jer se onda laži osete, postanu kisele, nepodnošljive, a svi oni koje su uspešno trovali godinama ožedne toliko da im ništa sem čiste vode ne može pomoći, pa je onda i nađu.
BONUS VIDEO Bratislav Gašić se ponovo sukobio sa novinarkama u skupštini
