Mogli bismo da počnemo pitanjem - gde ide taj novac. I da odmah i odgovorimo, banda nas pljačka. Ali da krenemo ovako: Desimir Ž. živi od 8.528 dinara državne pomoći. Izbegao je sa Kosova, njemu i majci to je jedino primanje. Vlasti su se menjale, iznos pomoći nije. Isti je još od 2007. za Desimira i još 5.000 Srba, koji su prognani sa Kosova 1999.
Onima koji su proterani iz svojih kuća a ostali da žive na KiM Srbija mesečno pomaže sa 11.600 dinara. Pre petnaest godina sa tom sumom se još nešto i moglo, danas?
U bilansima situacija je drastično drugačija, Srbija svakog dana za kosovske Srbe izdvaja 2,2 miliona evra ili oko 800 miliona godišnje. To je pre desetak dana lično potvrdio i najobavešteniji čovek, predsednik države.
Ako Srba na Kosovu ima 100.000, onda za opstanak svakog od njih građani Srbije godišnje odvoje po 8.000 evra. Sa tim novcem oni bi mogli da žive kao carevi, ne samo na Kosovu.
Možda su brojke dosadne, ali dosta govore. Taj novac je bezmalo četiri puta veći od onoga kojim, na primer, raspolaže Ministarstvo prosvete. Pomoć Beograda srpskom življu veća je od trećine budžeta „takozvane države“ Kosovo (2,2 milijarde evra) kojim treba da se obezbedi život i funkcionisanje 1,74 miliona Albanaca. Prema brojkama na papiru, prosto čovek da pozavidi Srbima na KiM.
Na terenu stanje je drugačije, sumorno. Mnogi Srbi žive teško i u besparici. Novac iz Beograda odlazi negde drugde, mimo sirotinje, ona je tu tek da bi služila kao pokriće.
Ne postoje prioriteti, niti se radi planski. Na primer, izgradnja bolnice u Gračanici obećavana je više puta, Vučić je lično tvrdio da je za tu namenu odvojeno šest miliona evra i ništa. Narod se leči onim što je u kontejnerima evakuisano iz Prištine 1999, a nema dovoljno ni kadrova, ni opreme, analize se rade kod privatnika…
Na drugoj strani se rasipa. Za takozvane privremene organe (paralelna opštinska rukovodstva postavljena od strane Beograda) u 2021. godini otišlo je 43,7 miliona evra. Tri miliona više nego što je isplaćeno kao pomoć pomenutim beskućnicima.
A šta rade privremeni organi, gotovo ništa. Agituju za Vučićevu listu u vreme izbora i slikaju se sa gostima iz Beograda. Usput, mnogi članovi tih organa su i deo regularnog rukovodstva lokalnih uprava, a to znači da primaju po dve plate. Za njih ima para, samo nema logičnog objašnjenja zašto u opštinama gde su Srbi na vlasti uopšte postoje paralelne strukture vlasti.
No, vratimo se na početak, gde su pare? Iz opskurnih podataka ne može se zaključiti koliko košta zdravstveni sistem, koliko školstvo, šta ide za kulturu, sport. Jedino se zna koliko dobija Univerzitet (24 miliona evra). Ne znamo ni koliko se stanova godišnje izgradi i po kojoj ceni. U zbiru sve to teško da dobacuje i do pola milijarde evra.
Razliku do 800 miliona tražite u vilama po Srbiji, firmama kriminalaca iz Severne Mitrovice, stranačkim blagajnama i računima u inostranstvu. Kosovo je i dalje najskuplja srpska reč.
BONUS VIDEO Sovrlić: Zajednica srpskih opština bi brinula o Srbima, ali po kosovskim zakonima
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar