Od poraza košarkaša na evropskom prvenstvu jedino više boli Vučićev „uspeh“ u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To što su Jokić i ekipa izgubili zaboravićemo do večeras, pod dugom koji nam je "vizionar" natovario na leđa stenjaćemo decenijama. Niko normalan se ne hvali kad se zadužuje, kad uzima kredite i kači bedu o vrat. Niti iko ceni čoveka koji svaki čas pozajmljuje, koji traži od Žike da vrati Peri. Od takvog svi beže, naročito žiranti. Doduše, takve vole zelenaši, uterivači dugova, sudski izvršitelji i lovci na imovinu sa doboša.
Srpski predsednik se hvali na sva usta kako je vlast napravila podvig, kako će nam UAE dati milijardu dolara sa kamatom od tri odsto. Veliki naprednjak još kaže da je to ravno poklonu. Sačuvaj nas bože, ako ikako možeš, od takvih darova i takvih računa.
Ova vlast je razbacivanjem narodnih para, uništavanjem EPS-a i poljoprivrede dovela državu do ambisa. Ko to ne vidi sada videće kad se u decembru bude grejao na sveću.
Dvadesetrećeg avgusta su prodate državne obveznice za 690 miliona evra, a juče smo saznali za novi dug od milijardu dolara. Zadužujemo se brzinom svetlosti. Kad sve to, a ukupno smo dužni oko 32 milijarde evra, počne da stiže na naplatu naprednjačka družina će dobrim delom biti u inostranstvu i smejati se sirotinji koja grca u dugovima. Jer, moraće da se izdvaja novac za rate kredita, umesto za penzije, investicije, povećanje plata.
Mi ništa ne znamo o uslovima zajma, za nas će sporazum ostati državna tajna. Nećemo znati koliko je koštala „obrada kredita“, ni koliko će pripasti donosiocu, kolika je ukupna kamata, ni koliko godina ćemo otplaćivati. I šta smo dali kao garanciju. Bankari, pa ni šeici ne daju milijarde na reč.
Kredit je zavijen u nekakvu formu međudržavnog sporazuma. I sigurno je da ćemo ako do suda dođe mi biti poražena strana. Setite te se samo da smo Izraelcima plaćali desetine miliona dolara za satelit koji nismo ni kupili, ali smo potpisali neku cedulju, memorandum.
Predsednika države nije ovlastila Narodna skupština za ovaj aranžman. Ministar Mali, je činovnik u tehničkom mandatu Vlade, a Vlada kojoj je prestao mandat „može vršiti samo tekuće poslove“. Ne može čak da imenuje ni državne službenike, ni dikrektore javnih preduzeća, a kamoli da zaduži državu za milijardu dolara.
Kredit se pre može nazvati privatnim nego državnim aranžmanom. On bi jedino imao smisla ako za njega svojom imovinom garantuju Vučić i Mali. I da ga Vučić uzme na svoje ime i nadoknadi štetu koju je njegov izbranik napravio Elektroprivredi Srbije. U tom slučaju možemo razgovarati o nekakvom uspehu.
Državni pravobranilac, Tužilaštvo, poslanici, svaki domaćin u Srbiji moraju tražiti da se taj sporazum obelodani, da vidimo što nas Mohamed bin Zajed toliko voli. I kako od svih Evropljana izabra baš nas da usrećuje. Neće biti da smo tolika braća, a i da jesmo kese nam nisu sestre.
Milijarda dolara neće biti uložena u proizvodnju u nešto što će moći da servisira otplatu duga. Ona je više tu kao istina. Naprednjačka vlast je postala ovisna o kreditima i to tako treba i tretirati. I lečiti kao svaku ovisnost – izolacija, terapija, kontrola.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare