Piše Milenko Vasović: Porfirije blagoslovio Palmu

Izgleda da je patrijarh Srpske pravoslavne crkve hrabar baš kao i predsednik Srbije. Treba zaista imati petlju i otići Palmi na noge, ako nisi Dačić ili onaj, isto pevač, Antić. Ili Mića Megatrend.

Crkva na Ivanjdan, u rodnom selu čuvenog Jagodinca: Palmi malo udarilo crvenilo, od kravate, šta li, a Porfirije bled, nije nikad bio u Končarevu, samo je čuo.

Zna gde je došao i zna ko ga je poslao. Zna i šta njegova liturgija znači za narod verujući, za mladež srpsku i za ktitora Markovića.

Jeste crkva dogmatska i troma, ali poglavar je stigao pre Zagorkinih kadrova iz Tužilaštva. Da blagoslovi i pomiluje, da pokaže na čijoj je strani. Ne bi potezao put iz Beograda samo zbog činodejstvovanja. Ima crkava i u stonom gradu.

Ali u Končarevu je sve drugačije, nekako u funkciji, dan rođenja Krstitelja je samo povod. Porfirijevo žezlo je vrištalo „aksios Palma“, a zidovi su odjekivali „dostojan“. Svi koji drugačije misle su obični jeretici. Ili bedni opozicionari.

Dostojni patrijarh i dostojni domaćin su se kao razumeli. Ktitor Marković, u svom maniru usiljen, Porfirije „neobavešten“ i „radoznao“. I jedan i drugi su na vernike gledali istim očima – Palminim.

Da su bili na kakvoj audiciji ni jedan od njih ne bi prošao. Video sam snimak na TV Palma – u jednom trenutku Porfirije je zastao, možda da mu je kroz glavu proletelo „što nisam uzeo slobodan dan“, dok su Markovićeve beonjače igrale kao na palminom ulju. Biće da su brojale trofeje, kik bokser se u to razume.

Porfirija je u Končarevo mogao da pošalje samo neko ko mu ne misli dobro. Hteo, ne hteo  tako se svrstao uz one koji unapred amnestiraju Dragana Markovića, predsednika Jedinstvene Srbije od optužbi za podvođenje. Od istrage i odgovornosti.

Takvu je poruku pre desetak dana poslao i predsednik Vučić. Vučić se još ogradio nekakvom izjavom – odgovaraće svako ko je kriv. Kod Porfirija nema ni te rezerve.

Srpski patrijarh se ponašao kao da je došao kod prepodobnog Palme, a ne kod čoveka koga prozivaju za teško krivično delo.

I još ga njegov kolega vladika šumadijski kljuka pričom o Markovićevoj skromnosti. Eto, sazidao je crkvu a nije hteo da se uradi freska sa njegovim likom. Bože, pogledaj malo ove tvoje, preskočili su neke lekcije.

Pre pet godina je ista ruka doturila ceduljicu patrijarhu Irineju da osvešta Palminu crkvu. I bi osveštana, i bi dodeljen orden, nije počivšem Irineju smetalo što je ktitor Arkanov saborac i kum. Ko je tada mogao pomisliti da će njegov naslednik sići stepenicu niže.

Kao da crkva vraća državi dug, država je onomad pomogla Pahomiju da izađe iz neprilika, a mantije sada čuvaju ktitora od eventualnih nevolja.

Nešto slično nam je poručio onaj nesrećni predsednik Narodne skupštine. Reče dotični da je dolazak patrijarha u Končarevo „pokazatelj koliko se vrednuje opredeljenje vlasti u ovom kraju i samog Markovića Palme“. Ako vam nije jasno šta je Ivica mislio, ne krivite sebe. Ne zna ni on, i njega je dovelo po zadatku.

Pričati o urušavanju ugleda crkve, o srozavanju moralnih normi, govoriti da čovek od integriteta ne ide u goste kod domaćina koji je pod znakom pitanja prosto nema smisla. Ovde je reč o jednom gangu koji štiti svog člana.

I baš to ogoljeno svrstavanje uz Palmu samo pojačava sumnju da nisu čista posla. Pametnom više ne treba.