Piše Milenko Vasović: Ode i Prokop u privatne ruke

Kolumne 24. jan. 202113:41 > 18:31
Podeli:
Foto: Zoran Lončarević/Nova.rs

Država Srbija je konačno našla načina da u Beogradu završi gradnju železničke stanice. Dugo je pripreman taj projekat, čak duže nego poznanstvo Ines i Njega, kod „Mostarske petlje“. To je verovatno najemotivniji ugovor u našoj novijoj istoriji: neki će plakati, drugi će se smejati, treći će se samo krstiti kad saznaju za njega.

Ekonomska sila sa Balkana, koja je lane imala najveći privredni rast u Evropi, nije mogla sama da okonča gradnju Prokopa. Treba za to i novaca i znanja i ljudi i tehnike. I mudro državno rukovodstvo našlo je rešenje, angažovan je partner, privatna kompanija Railway City d.o.o. Beograd.

U Agenciji za privredne registre se može videti da je to partner sa referncama, baš onako da se smrzneš. Firma je osnovana u aprilu 2019. godine, ima osnivački kapital 5.900,20 dinara. Toliki ulog iskeširale su u startu dve kompanije istog imena jedna iz Holandije druga iz Bugarske, a onda u mart 2020. vlasništvo preuzma firma Railway city ltd Cyprus iz Nikozije. I to sopstvenim sredstvima, bez kredita.

Firma, partner srpske države ima jednog zaposlenog, to je direktor Dejan Dedijer, vlasnik i suvlasnik nekoliko firmi u Beogradu. Jedna od njih posluju sa gubitkom (Golf land društvo) druga je bila u postupku likvidacije, treća… Dobro, direktor igra i golf, možda je to ono što je važno za ovaj posao.

Autor ovih redova pripada staroj kosjerićanskoj školi menadžmenta koja bi kompaniji sa ovolikim onsivačkim kapitalom i ovim brojem stručnjaka mogla da ponudi gradnju nadstrešnice za traktore. Pogotovu što direktor ima i firmu Dedijer i Farmer, pa je za očekivati da zna i gabarite traktora.

Nema podataka da je Railway City d.o.o. Beograd ikada igde išta izgradila. O železničkoj stanici da ne pričamo. I šta država Srbija, šta njeni građani dobijaju ovim partnerstvom? Verovatno još jedan projekat unosan kao i Beograd na vodi. Samo je onda čudno što se od građana skriva ovaj, pa malo je reći uspeh. Što se građanima sputava lučenje serotonina, što im se uskraćuje osećaj sreće.


Niko ne nađe za shodno da obraduje narod, da će dobiti prvu privatnu železničku stanicu i parking i komercijalni sadržaj. Nema ništa loše u tome, jedino što građani ne znaju šta će i koliko oni platiti, a šta njihov partner. I da li će se i naplaćivati stanične usluge i koliko. I hoće li putovanje zbog toga biti skuplje. Sve to narodu neko treba da kaže. Ovako ostaje sumnja da se radi o APP receptu – ako prođe, prođe.

Inače, idejno rešenje stanične zgrade još nije usvojeno, što znači da se ne zna ni čitava vrednost projekta. Ali je važno da je Direkcija za imovinu RS odabrala partnera, mimo zakona i daleko od očiju javnosti.

No ipak, neke oči su budne, pa su tako Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentnost Srbija uputile zajednički zahtev Vladi da „hitno učini javno dostupnom svu dokumentacju kao i ugovor sa preduzećem Railway City d.o.o. Beograd“.

U tom zahtevu je predočeno da je „po zakonu, projekat trebalo prvo da odobri Komisija za javno-privatna partnerstva, a zatim je morao da se sprovede postupak nabavke, gde bi kriterijumi za odabir partnera bili precizno određeni, u kojem bi postojala zaštita prava ponuđača“. I bile bi jasno definisane obaveze privatnog partnera.

Ovako sve je napredno a to je, gotovo bez izuzetka, sinonim za pogubno. Tek će nas vozati.

Komentari

Vaš komentar