7
„Da nije ljigavo, bilo bi odvratno, bravo za Ivanjicu“. Tako je na jednom portalu glasio komentar ispod vesti da je ova opština dodelila najveće priznanje - Junsku nagradu - ministru Tomi Momiroviću. „Za doprinos izgradnji infrastrukture“.
Toma Mona je tek polovina od nagrađenih ministara u Ivanjici. Isto je zadesilo i Aleksandra Vulina, samo što su te dve vesti razdvojene. Svaka ima značaj kakav zaslužuje. Da su oba laureata strpana u jedan tekst onda bi autor citiranog komentara verovatno napisao „ljigavo i odvratno“.
PROČITAJTE JOŠ
Ne treba biti tako strog, ne znamo mi šta je pozadina nagrada, čija je ideja. Meni liči na pripremu za Nušićijadu, mora da je zbog korone Ben Akibi bilo dosadno svih ovih meseci, pa je odlučio da nas uveseljava. I da se šegači sa ministrima. Čuo je i on za Tomine bisere, i za Vulinovu crnu uniformu, i još crnju tetku. Pa što da ne, kad se oni sami sebi ne stide, zašto bi se Nušić ustručavao.
I tako se došlo do predloga, odbornici su posle samo aklamovali. Velika je to čast za malu varoš, da nagradiš istaknute ministre, da ti dođu, da prošetaju svoju skromnost. Proročki je Nušićeva Gospođa ministarka onomad govorila „bićeš viđen za Ivanjicu“.
I Mona i Vulin su viđeni, da viđeniji ne mogu biti. Nagrada im je znak da su sami vrh, da dalje nema. To što oni rade vođi drugi ne umeju. Drugi kad ističu vrline mitskog bića to liči na podrepicu, na izvršenje zadatka, na šlihtanje. Mada šlihtanje nije krivično delo, nego dar, gotovo mudrost. Kad ukazuješ na nečiju veličinu, na lucidnost, na viziju ti nesvesno ističeš i sebe i svoju moć zapažanja. Zato su Mona i Vulin najveći, jer niko tako srčano ne hvali „svetlost i nebo“ što nam zajednički poslaše Perun i Zevs.
I sasvim je logično što je vickasti Nušić baš ovaj ministarski dvojac prepoznao u moru bezličnih šlihtara. Kod Tome nema dileme, kod njega je Nušić nagradio kvalitet, njegove misli već su antologija: „Svi gledamo predsednika kao jednu istorijsku ličnost, kao dominantnu ličnost… on je pre svega dobar čovek, on je jako empatičan, jak, ali pravičan“. Zamislite da je ovo smislila kakva šlihtara, mnogi bi rekli – ala ova budala lupeta. Međutim, kad to kaže Toma Mona to ima dimenziju.
Vulin se malo švercuje, on više hvata na patriotizam tipa: „Predsednik stvara srpski svet“ ili „EU treba da podrži mudre napore predsednika Srbije“. On je tu da drži lekcije Hrvatima, Crnogorcima, Bošnjacima…. i kome god zatreba, a Nušiću ostaje samo da notira i predloži za nagradu. Njemu nijedan Vulin ne može da promakne. Nema sumnje da i vođi prija kad ga hvale ovakve veličine. Uživa kad sluša, što bi klinci rekli, do bola. E sad tu ima mala zamka, kako onomad reče jedan španski slikar, „postoje dani kada mislim da ću umreti od predoziranja zadovoljstvom“. Moraju pripaziti ministri da ne predoziraju vođu.
Za neke male vuline i neke male mone iz Ivanjice nema dileme, oni su hrabro krenuli ministarskim putem. Do prve krivine, posle će svi prati ruke, kad zagusti i kad vođa precrta nekoga od nagrađenih. Drago mi je što nisam rođen u ovoj varoši, a ne planiram ni u drugom životu.