Piše Milenko Vasović: Botovi će nam pojesti uši

To je organizovana grupa koja za naše pare na portalima i društvenim mrežama napada sve one koji kritikuju vlast, i još pride o našem trošku hvali tu istu vlast na sva usta. Botovi. Ima ih i mladih i starih, i plavih i ofarbanih, i muških i ženskih, i glupih i ... ne, nema pametnih. Pametni i čestiti ljudi to ne rade.

Po načinu rada podsećaju na prostitutke, poznato je gde ordiniraju, a policija i tužilaštvo ih ne diraju. Baš kao što su noćne dame u rukama kupler majstora i botovi su u raljama stranačkih podvodača. I tu se svaka sličnost završava, jer je posao ovih prvih pošteniji.

O botovima malo znamo sem što osećamo njihovo prisustvo. Ali kad neki razočarani i osvešćeni progovori, onda svašta čujemo. Tako nas je izvesni Robin Hud koji je upućen u ove aktivnosti pre neki dan podrobno uveo u posao i organizaciju ove kriminalne družine.

To su aktivisti Srpske napredne stranke i uglavnom „rade“ u javnim preduzećima i državnim institucijama. Ako je verovati pomenutom Robinu u svakom trenutku ih ima oko 1.500 i svi su na državnom platnom spisku. Mesečno se za njihov „rad“ izdvoji oko 650 hiljada evra. Za godinu dana 7,8 miliona evra, a od 2014. kada je ova družina kerbera oformljena koštali su nas 54 miliona evra.

Bože, kolike su to pare. Tim novcem je mogla da se uradi veza Valjeva sa autoputem Miloš Veliki duga 17 kilometara. Moglo je 150.000 ljudi u beogradskoj opštini Palilula da dobije
kanalizaciju (vrednost posla 48 miliona evra). Ali, te pare su pojeli botovi.

Oni dolaze na posao kao i svi drugi zaposleni, međutim oni u državnim preduzećima samo primaju platu. Stvarni njihov zadatak je da slušaju instrukcije naprednjačkih šefova, da „blate neistomišljenike“ i ulepšavaju sliku siromašne i pokradene Srbije.

Ko ne veruje da je Srbija siromašna neka pogleda u svoj džep, a može da pita i profesora ekonomije Mihaila Arandarenka koji kaže da četvrtina stanovnika živi mesečno sa 15.400 dinara i da smo prvi u Evropi po stopi relativnog siromaštva.  Hajde da stvar postavimo ovako. Zamislite da je Savez za Srbiju ubacio u državne firme 1.500 ljudi da hvale Đilasa, Obradovića, Veselinovića… i da ih država plaća. Zvuči suludo,
ali kakva je razlika kada to rade naprednjaci. Ne postoji očigledniji primer organizovanog kriminala. Imamo idejne tvorce, šefove i organizatore, zatim razrađenu organizacionu strukturu po regionima, i na kraju izvršioce i
saučesnike. I imamo ogromnu štetu koja se nanosi državi i svim građanima.

Da Srbija ima tužilaštvo koje radi svoj posao, da kojim slučajem „ima“ Tužilaštvo za organizovani kriminal kao što je to praksa u mnogim zemljama, za njih ne bi bilo važnijeg posla od razbijanja ove kriminalne organizacije.

Dobro, možda su Krušik, PKB i Beograd na vodi urgentniji, ali botovi su tu odmah iza njih. Oni služe da se priče o sirotinji, korupciji, nasilju, kriminalu prikrije, relativizuje i nastavi. Tužioci, spavate li, ili su botovi i u vašim redovima.