Mihailo Jovićević Foto: Nova.rs

Potrebna je velika količina diplomatske nesvesti da se izvede ono što je srpska delegacija izvela minule nedelje na marginama sednice UN u Njujorku. Potpisivati sporazum - makar bio i protokolarni - sa Rusijom usred rata koji neki (među njima i, recimo, premijerka Brnabić) nazivaju Trećim svetskim je maloumno. Izvinjavam se, nemam bolji izraz od ovog.

Koliko je maloumno, pokazalo se prekjuče, kada je rusko ministarstvo spoljnih poslova de fakto i de jure priznalo Kosovo i iskoristilo ga kao argument u svom obrazlaganju aneksije Donjecka i Luganska. Priznavši tim saopštenjem Kosovo, Moskva je još jednom jasno pokazala šta misli o saradnji sa Srbijom, šta je njena agenda i šta je uloga Srbije u njenoj agendi. Ni svi silni srpski suverenisti, Trampovci, proruski analitičari i političari i ostali litijaši više ne znaju kako da je sakriju. Možda, konačno, više ne bi ni trebalo da pokušavaju.

U međuvremenu, Rusija gubi „svoju“ teritoriju na istoku i jugu Ukrajine. Potpomognuti oružjem sa Zapada (Bajden je od kongresa tražio još 13 milijardi dolara za pomoć ukrajinskoj vojsci, u isto vreme dok se Putin bavio pripajanjam), Ukrajinci su povratili Liman, važno uporište na krajini otete teritorije. Rusija se, prema sopstvenim rečima, prebacila na povoljnije položaje. Ide ka tome da njihovi najpovoljniji položaji budu s druge strane granice sa Ukrajinom.

Neće se to, međutim, desiti sutra/prekosutra ili neki dan od ponedeljka. Rat će, očigledno, trajati. Što duže traje, to (paradoksalno) manje vremena ostaje Srbiji da se priključi demokratskom bloku Zapada i jasno se pozicionira u ovom sukobu. Do sada nije, iako u tišini često glasa protiv Rusije. Bojim se, međutim, da predsednik nema nameru da prelomi uskoro. I zašto bi? Ne trpi pritiske iz sopstvene zemlje, spolja laže i odlaže (kao i zadnjih 10 godina, uostalom).

PROČITAJTE JOŠ

A sada zaista živimo još jedan redak istorijski trenutak. Zvuči čudno, jer Balkan ne učestvuje direktno u ovom ratu, ali ovo jeste istorijska šansa za njega da konačno stavi odnose sa Rusijom u paktičnu i jasnu perspektivu. Nema tu mesta ljutnji: ako takav – jasan i kalkulantski – odnos imamo sa ostalim evropskim zemljama, a sa SAD naglašeno negativan, zbog čega bi Rusija iz toga bila izuzeta?

I više od toga: izabrati suprotno od Rusije danas znači izabrati demokratiju. Tužno zvuči, i biće bolno najviše za Ruse, ali to je istina. Ako je ne budemo videli, proći ćemo gore nego devedesetih, nakon izbora koji nismo doneli 1989.

Samo da nas ovoga puta maloumni zaobiđu.

BONUS VIDEO 24 Minuta: Analitičar – Mihailo Jovićević

Komentari

Svi komentari (1)