Nisam imao taj luskuz da juče slušam jednosatno obraćanje predsednika Vučića na temu Kosova u skupštini. Ipak, kolega Milovančević - koji je imao tu privilegiju da ga isprati od početka do kraja, jer je vodio blog uživo na našem portalu na tu temu - rekao mi je sve jednim odgovorom na klasično uredničko pitanje: "Vojo, gde je ovde vest?".
Voja je onda pošteno odgovorio: „Pa i nema je baš, on ispaljuje samo floskule“. To smo, na posletku, i stavili u naslov bloga, priznavši tako svoj profesionalni poraz.
Retropsketivno gledajući, kao antiklimaks je delovao ovaj prvi dan rasprave o „najvažnijoj srpskoj temi“ u „najvažnijoj srpskoj instituciji“. Najpre, predsednik zaista nije rekao ništa novo na temu pregovora sa Prištinom: u jednom trenutku sam čak „repom od uha“ načuo da nabraja investicije koje je Srbija plasirala na području autonomne pokrajine, a u okviru njih i tragikomičnu definiciju „Univerzitet u Prištini privremeno smešten u Kosovsku Mitrovicu“. U tu odrednicu staje kompletna pregovaračka pozicija Srbije.
Isto tako, nije se desilo (što sam, priznajem, očekivao) da deo opozicije prihvati izveštaj predsednika, da ga ili pohvali ili shvati kao deo bolne realnosti. Umesto toga, Obradović očekivano kritikuje s desna, Kamberi takođe (iako je to desno drugačije od Obradovićevog, naravno), Dačić i SPS se prave vanzemaljcima (iako upravo ta stranka predstavlja kontinuitet pogubne kosovske politike od devedesetih do danas), a građanska opozicija uspeva da ozbiljno iznervira predsednika, očito nenaviknutog na debatu.
Govor Radomira Lazovića – sa sve ovim stihom Maje Berović iz naslova kolumne – izbacio je iz balansa „šefa države“, pa je on posegnuo za radikalskim trikovima – izvlačenja fotografija, merenja patriotizma i slični dobro poznati arsenal. Zbilja, tužna je zemlja čiji narod 30 godina naseda na ove i slične svinjarije, ali dobro – to je za neku drugu priču.
Ne znam da li će se situacija u skupštini do kraja dana (ovo pišem u utorak oko 15 časova) dodatno zaoštriti, ali jedno je sigurno: SNS i Vučić nisu uspeli da skupe hrabrosti i pred građane izađu sa jasnom strategijom rešavanja kosovskog pitanja. Ništa novo, nisu to uradili nijednom za ovih 10 godina. Sve ove propuštene prilike – i povlađivanje populizmu – obiće im se jednog dana o glavu. Tad će tražiti podršku, i od opozicije i od građana i od medija, ali biće kasno za njih i njihov režim. Da li će biti kasno i za Srbiju videćemo, nadam se da neće. Do tada, da odgledamo još jednu epizodu predsednikovog lutanja pa da idemo dalje.
P.S. Pošto deo opozicione javnosti smatra da je Lazović citiranjem M. B. srozao skupštinsku raspravu i dao arsenal SNS da ga izloži elitističkoj paljbi, da pitam (retorički) – šta je tačno vaš problem sa popularnom muzikom? Hoćete Mocartom na Vučića? Mislite da glasači SNS slušaju Betovena? Good luck with that, bebo.
BONUS VIDEO: Ti lutaš, bebo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare