Piše Maja Uzelac: Škola

U školu nas pustila draga teta s maskom na bradi. - Da stavim? Imamo testiranje kod psihologa. Kaže mi da-da, al mahne rukom i okrene glavu. Škola prazna. Hodnici široki. Sunce upeklo.Lanu je pitala sva ta pitanja fina žena u kancelariji s roze vratima i radijatorom. Slikala sam to. Roze. Kaže eto bar nekom da se sviđa. Dala sam podatke gospođi u drugoj kancelariji. Lana se provela za sve pare. Kaže bilo divno. Kažu njene sposobnosti su na nivou druge dece njenog uzrasta. To je sve što ova majka želi. Mnogo smo se grlile. Mnogo smo se smejale.Krećemo u školu.Ako je bude.Ako bude na zoomu… Nećemo. Nek trči u prirodi. Vodiću je svaki dan. Pa onda, ako one tamo godine bude bolje… krenuće sa osam.Nigde ne žurimo. Ništa ne treba postići.Ako bude budućnosti, u nju nećemo zakasniti....Svi mi već nedostajete i valjda bar nekome i ja nedostajem. I ti što si otišao i što te nemam i ti što se ne slažemo podovom korone pa da ne trošimo jedna drugoj energiju i ti što te nikad nisam videla ali te nikad neću ni videti. I sve mi već nedostaje - i drvo koje cveta i krava i ovca i vajber poruke story na instagramu i cveće na prozoru i muzika, ona strašna i srećna u isto vreme muzika, ona mi nedostaje sumanuto. Unapred.AliMeni je tako ceo život. Ceo život, unazad koliko ga se sećam. Sve mi nedostaje, i sve je - prelepo je.Jednom, u jednoj intenzivnoj nezi, jedne noći toliko me je bolelo da nisam mislila da ću dočekati jutro. Sestra je vikala na mene ćuti, kako te nije sramota, ljudi umiru oko tebe, ti mlada i vrištiš. Ja razmišljam hej, i ja umirem, al sad jbg, kako to da ti objasnim. A žao mi što vičem zbog čoveka pored, istina on umire, ne želim mu da umre uz moje urlike. Ćutaću. I ćutala sam. Koštalo me, ali naučila sam da preživim jedva - u tišini. To sam naučila te noći.Ujutru, kad su pristali da pogledaju ranu kažu ups, skoro sepsa, izvini. Sve ćemo učiniti. Probaćemo.Moj otac, onaj fini s početka, nikad nikog udario, prišao lekaru baš blizu. Rekao mu Probaj....Eto, to možda ne znaš o meni. Kad me pitaš kako sam tako srećna na slici. Kako umem da ispratim bez svih ukrasa. Kako u šarenom šetam okolo. Kako preigram noć dok vesti divljaju. Zašto ne mogu masku. (Ali mogu da zaobiđem u širokom luku svakog ko ne mora da me vidi izbliza. Ko mora shvatam. Ja nekog moram. Svakog ko mi fali previše i svakog kome ja falim.)Prosto, to da razumešJa plačem u sebi sve vremeZbog sahrana koje su prošle zbog one na koju idem sutraZbog tebe što nisi tu jer se plašiš korone jer se plašiš mene jer se plašiš mog neizdrža i tebe što se prosto plašiš takođeU isto vreme se radujem školi ako je bude Lani jer se ona raduje školi i Valu koji me zasmejava mački koju smo pomazili usput i mirisu lavande na rukama - protrljala sam lavandu na ćošku - i smradu iz kante koju su iz besa srušili zato što sam još živa da ga osetim radujem se ovim slovima i onima koji će im se radovati i onima koji će mi pisati besni jer reći će relativizujem i radujem se svojim suzamaJer plačem dok ovo pišemSatimaTakvo je vremeI snimiću tu reklamu za neki dan u najlepšem raspoloženju ako budemo smeli to okupljanjeI stići ćemo sve lokacije mada ih je previšeI biće sve lepo obećavamNa setu ćemo se radovati suncuJer magično obasjava kadarMada nas topiMada smo pred padanjem u nesvestMada, da...EtoTo je ta situacijaTo je ta školaAko je još neko razumeOvako.