Piše Maja Uzelac: Hajde da kupujemo onlajn

Avionsku kartu si kupila za jutarnji let, njega više nema ali evo rado ćemo ga zameniti večernjim - ne odgovara ti? Eh, baš nam je žao. Možeš dobiti nazad 120 posto u wizzair kuponima. Čekajte, ali ja sam vama platila parama. A vi ste meni prodali lažni let koji ne postoji. Što će reći vi ste meni ukrali pare.

E, pa sad, ne budi na kraj srca:

– Okej, ukrali smo pare, ALI

Evo, ako baaaš insistiraš – vratićemo ih! Nismo li puni razumevanja i velikodušni?! Nego hajde prvo ti uloguj se na 12 mesta, ostavi nam sve svoje podatke, od broja cipela preko krvne grupe pa do pasvrda za instagram, te ćeš dobiti nazad 86 posto. Naravno, samo na deo leta koji smo menjali: odlazak. Povratak možeš, a kad kažem možeš mislim moraš – zadržati, iako to znači da jutarnji let samo u jednom pravcu možeš kupiti za ne manje od triput toliko para. Ako ti ne odgovara, žali se onlajn automatu. I usput aktiviraj premium uslugu koju ćeš imati besplatno prvih mesec dana. A onda će ti automatski skidati s računa po 20 evra svakog meseca od sad pa zauvek.

Usput potroši veći deo preostalih živaca i želje za životom, pa se prevrni na kauč da odmoriš, jer ionako čemu sve uopšte.

Ako ti se putovalo, zajebi – to je ionako samo za tajkune i jahtaše. Njima ne menjaju vreme leta niti ih šetaju uzduž i popreko po internetima. Ne, oni su svojoj deci oduzeli telefone, a kad im se negde ide, samo skoče u privatni džet i kažu Majstore, pravac Baleari.

Ne jbg, u stvari bolje Karibi.

_

I onda – zašto bi od nas stalno svi želeli da kupujemo onlajn?

HMMMM.

Pitam se baš.

Što nam svakako – hteli-ne hteli – ostaje kao jedina opcija AKO:

– smo u karantinu (što jesmo jer svi imamo koronu UVEK)

– radimo od kuće (što je inače dodatno zgodno pošto tada radno vreme postaje irelevantno, tj. računa se da trošiš radne minute i na podgrevanje ručka ili vikanje na decu, pa je skroz okej da to vreme poslodavcu vratiš u 22 ili 03h, kada ti baš recimo stiže mejl sa zaostalim zadacima)

– smo izgubili posao, što mnogi jesmo, jer su nas zamenili roboti koji će recimo na pritužbe prejebanih kupaca – bolje, jer bez griže savesti – odgovarati: Vratićemo pare, hvala, samo popunite sledeće podatke na ovih 12 mesta…

– smo u lokdaunu (ne daj bože nikome više ikad, a ako se u ovome oseća i zrno pretnje, dobro ste čuli)

– smo u depri i skucani u pojam, pa nam se iz kuće ne mrda

– nam se ponude stvari koje uživo, u prodavnicama, nije moguće naći – a to je sve više i sve bolje slučaj

– nemamo željene i zahtevane sertifikate za kretanje po prostorima u kojima se traže

– imamo astmu ili nervni slom pa nemamo masku

…i još niz savršeno opravdanih i nenormalno osnovanih razloga za džodžanje u zatvorenom koje kako dovesti u pitanje U SRED PANDEMIJE.

–

(Ja btw ne znam ali ozbiljno sumnjam da je postojalo univerzalnije opravdanje od korone za bilo koje sranje ikad, od nastanka života na Zemlji naovamo.)

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.