Piše Maja Uzelac: Samo da mira ne bude

Dakle, Vladimir Putin, kandidat za Nobelovu nagradu u oblasti medicine, izlečio svet od korone za 48 sati, kao što reče neko. U stilu Seks i Grad sage: And Just Like That - nema više korone!

Jesmo imali jedno četiri dana bez skandaloznog povećanja broja žrtava? O, previše!

Mora nešto novo. I to jbg HITNO.

O čemu li će novina da piše, koje li će cifre portal da odbrojava, šta li će ljude da okupira dok im skidamo kožu s leđa…Daj ratić neki.

Evo recimo, nagazi Ruse tamo u Ukrajini.

A onaj kagebeovac tamo je drčan, neće izdržati. Ma šta izdržati, taj jedva čeka. Život postao dosadan u raskoši i izobilju.

I iiidemo! Ajmo malo jednu militarnu operacijicu čiji je cilj demilitarizacija! Iz svih raspoloživih oružja, naravno.

„Mislite da je Ukrajina daleko od Srbije? Pogledajte bolje (MAPA)“ – plašite se.

Plašite se jako.

Dosta je zgodno što je u Ukrajini i Černobil. Ako ga je neko zaboravio, bila baš evo malopre serija, da se podsetimo. Na Netflixu, gde će. A da ne budemo lišeni audiovizuelnih doživljaja, iscimao se i Šon Pen. Koji ide u suprotnom smeru od većine srećnika: ne iz, već u Ukrajinu.

Jer snima rusku invaziju za Vajs.

Msm izvinite, gde je Andželina Džoli? Nešto kasni, brinem se.

Za Džonija Depa je jasno. Dok internet obilazi mim u kom predsednik kao najveću državnu počast daruje Depu nož iz maxija, on čeka šta će reći Vučić.

A koji obavlja sastanke.

Što traje.

Imamo vremena da nabavimo bromazepame: manje-više znamo šta će biti kad izađe na teve sa zaključcima.

Bivša mis Ukrajine rapidno diže broj pratilaca na instagramu, dok je u stopu prate razni ruski selebritiji.

Koji osuđuju.

Tviter je procvetao. I tamo je već bilo malo dosadilo sprdanje s Novaxom i ostalim novaxima.

Generalno, internet naseljavaju sve sami geopolitički eksperti.

Dok „ukrajinski gradovi nisu meta, a civilno stanovništvo ničim nije ugroženo“. Tako da nznm koji im je qrac stvarno pa vrište od nemoći i noktima se kače za avione. Ljudi.

Oni obični ljudi, otpr. kao što smo bili mi 24. marta 1999.

Oni što zaostanu, mobilisani su dekretom.

U rat da idu, nego.

Jer, kao što neko reče, Ameri će se boriti do poslednje kapi ukrajinske krvi.

–

Za to vreme, cena nafte skočila na više od 100 dolara po barelu, prvi put od 2014.

–

U novinama iz 1938. još uvek su jorgovani procvetali u ulice Starine Novaka bili vest.

(A šta se onda dogodilo? Oh da, znam.)

Dakle, ne pišimo ni o jorgovanima.

–

Nije mi prvi put da bežim s kesom, reče za teve ovim povodom jedan od naših sugrađana.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.

Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.

Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.