Ove subote - još jedan tizer proleća 2k21. Odbrojavamo nedelju manje do 20.marta.

Ove subote – još jedan tizer proleća 2k21.

Odbrojavamo nedelju manje do 20.marta.

*

Dvadesetog dana marta u pola 12 prepodne, službeno odlazi zima.

Tako kaže Gospodin Gugl, a to je jedna od retkih stvari koje mu danas verujem na reč.

*

A nije da mu nisam nekada davno poklanjala puno poverenje i pisala ljubavna pisma, poput poetese Ognjenke Lakićević.

Samo ih ja nisam objavila, a ona jeste, Ognjenka mudrice.

*

U svojim „Ljubavnim pismima Guglu“, 2017. kaže, između ostalog:

„Nekad guglujem stvari koje mi se dese,
samo da vidim da li postoje.
Nekad guglujem ovo sa tobom
da vidim šta je to, ima li ime
prva pomoć
uteha
saveti za jačanje samopouzdanja
lekcije o samopoštovanju
gugl je uvek tu
dežuran
u pet ujutru kad svi
spavaju
u šest ujutru
kad i dalje svi spavaju…

*

A mene i dalje, možda, 2k21., Gospodin Gugl, misli da ima u šaci.

Verovala sam naivno da će ostati diskretan što se tiče naše ljubavne prepiske, a sada me više i nije briga.

*

To što sam mu pisala poverljivo u „Google Docs“ sandučetu sada pakujem da se objavi u knjizi tako da – „Hvala – NE-hvala“ i – „Koliko sam dužna za ležarinu?!“

*

Guglu suštinski više ništa ne verujem što se tiče zaštićenosti mojih podataka koje sam nesvesno sejala – darivala mu i šakom i kapom.

Zabeležio je, a da nisam bila svesna toga, svaki moj trenutak uspeha i neuspeha – sreće, ravnodušnosti i neraspoloženja usled temperaturnih razlika ili dubokih trauma, beležio je i sasvim slučajne susrete, kao i one namerno prećutane bilo kome.

*

Bejah zanesena tim „velom tajne“, sve dok nisam videla u krupnom kadru vlasnike te mreže – privatne kompanije i saslušala izjave zaštićenih svedoka iz tog preduzeća.

Tada je nastupilo otreženjenje.

Gospodin Gugl nije bio više neki moj apstraktan poverenik – dadilja kojoj mogu sve da kažem – deo opšteg dobra (nego privatan sistem) prikupljanja podataka koji je bežao bilo kojoj sistematizaciji.

Tisuću šamara stvarnosti me je opaučilo.

*

Znate ono kad u firmi prijavite neki bag, koga na primer pravdate Retrogradnim Merkurom.

A, onda uočite nekog iz IT sektora kako na vašem monitoru, pred vašim očima, na vašem radnom mestu, pokreće kursor i pokušava da otkloni prepreku, pa kad pomislite – „Opa, pa ja nikad nisam sam(a) ovde.“

Nema dalje koliko vam je samo neprijatno.

Pa se presaberete, pa ne sejvujete baš svaku fotku u kancu.

Tada postanete „premazani“ – a, u stvari je „Hvala Bogu, kakva ekipa….“

*

Kao korisnik „Gugla“, ta spoznaja, da nisam „sama u monitoru“ – promenila je dosta toga.

Shvatila sam narednih godina da nisam sama ni kod kuće i ako nemam IT sektor.

*

Te sve moje reči, zakovane mojom naivnošću, napisane iz dubine bića, zaista misleći da je to između mene i Gugla – verujući da ih pišem nevidljivim mastilom – prestale su da budu tajna onog momenta kada sam shvatila da je to kompanija koja raspolaže svim tim slovima i da je to mastilo njima vidljivo – što znači da me više ništa ne sprečava da ih objavim i svima drugima.

*

Hvala mom lošom proračunu zato što mi pomaže da svake nedelje, na primer, ovde, dragi svi, na ovom mestu – govorim glasno o svemu što bih njemu poverljivo šaptala prethodnih godina, budalasto misleći da će to što napišem i sejvujem ostati – između mene i Gugla.

*

Tog mog promiskuitetnog prijatelja – sklonog odavanju svih mojih malih i u široj slici tako beznačajnih tajni po ovo društvo – Gospodina Gugla – koriste mnogi ljudi.

Takoreći, od beznačajnog šrafa koji ukucava turotijal za čišćenje sudopere – do tako važnog eksera – tipa Siniša Mali koji ovih dana ukucava pojam „Freelancers“.

Stekao se utisak da Mali ne zna koje je tačno značenje tog pojma u Srbiji, čak mu ni Gugl ne može pomoći jer se zainatio da će da ih retroaktivno opase po ušima ne bi li smaknuo neku svotu novca u osiromašeni budžet – harač se mora ubrati.

Janjičar mora o(p)stati – „Principi“ su ti koji su pali februara.

*

No, to je najnevažniji pojam koji bi u historiju mog „prijatelja“ Gugla mogli pronaći u slučaju ovog – važnog – „Malog“.

U mehanizmu ove nakaradne – demo verzije otete – države mogli isplivati jednom nenajavljenom akcijom.

*

Kada bi se zaista Tužilaštvo odlučilo da se raskosura sa mafijom nema potrebe da se zaluđuje uličnim performansima i TV dramatizacijom hapšenja sitnih riba – pirana – Gugl, moj nekadašnji imntiman prijatelj – pevao bi sve.

Dovoljan je USB sa snimljenim istorijama, čak i one „izbrisane“ pretrage i kontaktima – u nekoj dobro čuvanoj operaciji glavnih ajkula.

*

A možda takav USB već postoji.

Dok se zamajavamo pitanjem zašto nam je početkom februara hladno na gajbama.

*

U rentiranoj „Palati promaja“ – „La Grande Belezza“- grejanja nema – EPS luduje.

Lep je to i prostran apartman samo dugo nije ulagano u njega, kao ni u suštinu Rima, posle 50ih.

Neverovatna lokacija, ali propala drvenarija.

Otuda asocijacija na kultni film iz 2013. – Paola Sorentina koji je suštinski filozofski ogled o mnogo čemu sa čim mogu u klimaksu svog života da se povežem – kako intimno tako i civilizacijski.

*

Dok se spuštam stepeništem osećam dim.

Čudno miriše, mislim lepo na tamjan, ali – dim je dim.

Peku oči.

Pomislim da „luda“ komšinica nije nešto nagarila ne bi li se utoplila.

Da je luda, i nije sasvim svoja – upozorili su me.

*

Vidim odškrinuta vrata – kucnem – derem se – „Dobar dan, da li je sve u redu?“

Sitna žena, ispreči se na vratima, vodenog pogleda, gleda kroz mene kao da je videla duha.

Kaže – „Umro mi je pas. Na današnji dan. Pre devet godina. Tada je zlo počelo. Hladno mi je oko srca. Palim tamjan. Smeta vam?!?“

„Ne smeta mi!“ – i razumem i glasno izgovorim i izađem iz te scene i iz zgrade.

*

Naš Infostan bruji u nečijim džepovima.

Opština Stari grad.

Ne greju tri dana februara, zahvaljujući globalnom zagrevanju – „Roliji“ sijaju iz rukava košulja šivenih po meri.

Naručuju se flajke šampanjca po Savamali i „Durmitoru“.

Daj naskuplju starletu da se tagujemo.

„Celu noć, ceo dan svi na belom.
Kokaniđa, te quiero, ceo Beograd beo.
Driblam „(mu)riju“ k’o Leo, delim lopte k’o Teo.“

Čuje se Mili – u hitu „Darko Šarić“.

A ti se Lu cimaj, planiraj neku grejlicu da se dogreješ – ko te jebe.

*

Cane je opevao kako „Jedan poziv menja sve“.

A danas može jedan USB da promeni sve.

*

USB – na adresi nekog Eliot Nesa u korumpiranom sistemu Z.Dolovac.

O, kako smo samo spremni za još jednog heroja.

Gde su sile mraka – mora da postoji Luča.

Jedan koji je svetlo!

Luča mikorokosma.

*

„Gle divnoga sada viđenija!
Sunce pravde i zemlju ogrija,
Hram se mračni zasja zatočnikah,
Robovima olakšaše lanci…“

*

Nastaviće se..

*

I #BeSafe, luda su vremena, (sa)čuvajmo se.