Piše Luna Lu: Privatno je postalo javno, javno je postalo tajno, a intima?

U Tajnom vrtu, NJ.K.V Tigrasti Mačor pravi se važan. Sav je kao opasan, šeta graciozno - čuva teritoriju. I tako sve dok se ne čuje "preteći zvuk" iz susednog dvorišta. Tada uleće pod suknju žene kod koje se uselio. Ona otera Mačorčinu koji želi da zauzme njegov presto pod smokvom. Biće ovo zanimljiva mačja posla.

*

„A, znam ja nju (ili njega), privatno“.

To „privatno“ se uvek u tom prošlom vremenu – izgovaralo onako nekako značajno.

Podrazumevalo se da taj neko ima ključ za otključavanje te ličnosti i nekih njenih poteza koji možda nisu jasni, a važni su pri analizi, pre donošenja konačne odluke kakav je neko.

A sada, u novom vremenu – dovoljno je izguglati, skrolovati i doneti preliminarni sud.

*

Društvene mreže, pogotovo, mogu da pruže privid o tome kakav je neko – „privatno“.

Sklapa se foto robot – kombinujući čitanje između redova i onog što je jasno na prvi pogled jer je (ne)namerno stavljeno u prvi plan.

Imamo opciju da vidimo da li se ta neka osoba od interesa – smeje dok jede ili da li uvlači stomak pored bazena popularnog lanca hotela.

Privatno je postalo javno dobro u eri kada su javne površine postale privatne.

A gde je nestala intima – pitam se, pitam.

*

Intrigira me ovo pitanje, baš.

Posmatram instagram, rasterećen je od besa što mi posle ovog izbornog cirkusa izuzetno prija.

Moram zbog sopstvenog mentalnog zdravlja malo da se povučem iz kakofonije šizofrenih poruka i opšte konfuzije koja me čini nemoćnom i agresivnom.

A tamo, u insta svetu, kadrovi svedoče o lakoći života.

Sve ono što se nekad podrazumevalo intimnim činom kao što je uživanje u nekom jelu, brtela koja je slučajno spala, bosa stopala na 1000 načina, dokolica u postelji, sa ili bez knjige, poljubac – to je sad žanr.

Skoro pa obavezan deo svakog profila – standard.

*

Dele se komadići života svojevoljno – hrane vazda gladne oči.

Većina postaje sopstveni najuporniji paparaco.

Na dnevnom nivou se apdejtuje profil novim slikama porodičnog, poslovnog i privatnog života.

„Evo duša, evo telo – sve, crno na belo“ – svetu na izvolite.

A ukoliko to ne činite – pitaju se, pitaju – šta li (se) krije.

*

Onog sekunda kada je uvedena opcija skrinšota – ideja o „zatvorenom“ profilu je nestala.

„Intiman dnevnik“ na društvenoj mreži je romantizovan i naivan žanr.

Kao što niko više ne piše ljubavna pisma Guglu jer je osvedočeni stalker.

Neverovatno je šta se sve može saznati forenzikom nečijeg profila.

Rekonstrukcija nečijih snova, verovanja, nada, razočarenja, neverovatnih intimnih momenata je dostupna svakom.

Potrebno je samo malo upornosti, nekoliko slobodnih sati i osnovne tehnike tumačenja lokacija, opisa fotografija, tagova i tačke se povezuju u sliku koja je najpre apstraktna, a onda jasna kao dan.

Ulje na platnu – super realizam.

*

Živimo u eri dobrovoljnog deljenja privatnosti i važno je imati na umu da neka poglavlja (ipak) nisu za čitanje na glas.

Razlog je jednostavan – nisu svima u publici namere časne.

Zloupotrebe su česte i ostavljaju velike ožiljke, a lopova čini prilika.

*

Ovih dana – svi su slavni baš kako je Vorhol predvideo u prošlom veku.

Verzija Benksija, pak, postaje sve istinitija, a glasi – kako će u 21. veku – svako želeti da bude anoniman na 15 minuta.

Zato je i važno neke stvari ostaviti samo za sebe.

Kada prođe neko vreme, možda prestanu da budu intimne i postanu deo iskustva koje vredi podeliti svima na znanje.

Vremenom neki elementi naših života postaju svedočanstvo da se sve preživi.

Ali, ipak, mora postojati intima kao inkubator nekih radosti i ranjivosti.

Intima je i kao udobno ćebence koje voli da se mazi i niko ne treba da zna da postoji.

Podrazumeva se da je nevidljiva drugima.

Keva i ćale na mrežama su – mera i oprez.

Zaštiti sebe.