Piše Luna Lu: Pravda za Britni

Podeli:
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Avgust krckamo kao semenke, natenane, mislimo - fišek je pun. Čini se da je leto itekako tu - novi talas vrućina nas uljuljkava u osećaj kako će ferragosto trajati zauvek plus jedan dan.

Imam šolju na kojoj piše „Ako je mogla Britni da preživi 2007. – možeš i ti ovaj dan.“

A trebalo bi da je zamenim sa „Free Britney“ jer ta mlada žena je u ozbiljnoj nevolji.

Njeno svedočenje je potresno i njena priča je dokaz da na ovoj planeti postoji zvanično jedan rob i da svi polako spoznajemo njene muke, ali smo dovoljno oguglali da mnogo i ne hajemo za njene patnje.

*

Priča počinje ovako…

Prvo si kao mala postala dečja Dizni zvezda.

Onda sa 17 uđeš u mašineriju zvana muzička industrija koja te na svetsko tržište marketira kao seks simbol, a devicu.

Potom milijardu ljudi raspreda o tvom devičanstvu, radu kukovima, obliku pupka i dekolteu dok ti pevaš „Ooops, I did it again“ po svakom tržnom centru Severne Amerike i još uvek si maloletna, tvoja bliska porodica kontroliše priliv novca i daje ti džeparac.

*

Imaš dečka Džastina iz mega popularnog „boy“ benda.

Sve devojčice sveta su ljubomorne na tebe i smatraju da može da nađe bolju.

Onda tvoja prva ljubav odluči da gradi samostalnu karijeru i marketinški stručnjaci iz njegovog tima naprave plan kako da izreklamiraju njegov prvi solo singl.

Osmisle kampanju kako je pesma nastala iz bolnog saznanja da si ga ti, na primer, prevarila te on izliva reku suza (Cry Me a River) i angažuje tvoju dublerka te u spotu rekonstruiše kako se to moglo dogoditi.

Milijarde ljudi staju na njegovu stranu, a ti dobijaš pečat „kurvice“.

*

Od tog trenutka svaki tvoj potez biva stavljen na poslužavnik POP kulture da se o njemu sudi i da se ismeva, kritikuje, da se prave TV specijali i da uđeš u slot vesti na CNN-u.

A sve to pride koincidira sa „paparaco“ histerijom te svaki tvoj korak prate tabloidi organizovani kao najbolje obaveštajne službe – istrenirani kao Mosad.

*

Sve tvoje fotografije gde se saplićeš, držiš svoje dete na trenutak na pogrešan način, imaš lošu frizuru, ispucale pete, višak kilograma – svakodnevno dospevaju na naslovne strane novina te posetioci supermarketa i da ne kupe te novine samo površnim pogledom shvataju da sa tobom nešto debelo nije u redu.

I kreće ključno pitanje da se raspreda po svim TV i radio pričaonicama sveta kako si loša majka.

*

Da ovaj ekspres lonac bude pod još većim pritiskom – moraš da nastupaš, izbacuješ parfeme, biraš pesme koje ne smeju da omanu – eksel tabela tvog bogatstva mora da je u plusu, a tebi realno nije do života.

*

Bivši muž svedoči kako želi potpuno starateljstvo nad sinovima – izgubljena u svemu tome krećeš da tražiš beg u nešto što pre nisi nikada radila – klabing.

Paris H i Lindzi L te vode po LA – slike pre i posle ulaska u klub postaju novi paparaco žanr.

Njih dve izlaze iz kluba sabajle kao nove dok si ti jedva na nogama.

Postaješ planetarna sprdnja.

*

Toneš još dublje u auto-destrukciju i krećeš da igraš opaku igru sa papracima jer oni su jedini uvek tu u tvom životu.

Krešendo te sage je brijanje glave koje i pored svih ratova i nedaća postaje vest broj 1. tog dana na planeti Zemlji.

*

Svako ko je imao ekstenzije kose na glavi duže od godinu dana zna da je pomislio – O kako bi se ošišala na ćelavo, Britni razumem te.

S druge strane tu je i misao – Neću više da zarađujete na meni kao seksualnom objektu, nikada vam nisam dovoljno plava i mršava – ovo je moj način da iskažem bunt.

I da, psiholozi svakako imaju svoje teorije o tome čega je simptom brijanje do glave.

I upravo taj argument je njena porodica iskoristila i stavila je pod program starateljstva koji se obično primenjuje nad starijim ljudima obolelim od Alchajmera i demencije – gde osoba biva lišena prava da donosi bilo kakve odluke o svom životu.

*

I da je Britni jutro pošto ju je porodica „spasila od same sebe“ (kako su saoštili) – nestala sa lica planete Zemlje i posvetila se svom mentalnom zdravlju i ljubavi svojih bližnjih – vremenom bi pala u zaborav.

PROČITAJTE JOŠ:

Ali, problem je što je Britni već posle mesec dana sa novim ekstenzijama, doteranom linijom i lišena svake reakcije bačena u promociju novog albuma.

Zombi Britni narednih 13 godina radi kao mašina za pravljenje miliona sa potpuno kontrolisanim svakim korakom.

*

I, tu na scenu stupa publika koja shvata da je ova Britni – robot, biće botoksirano iznutra – hologramska verzija sebe.

I tako nekako počinje igra na njenom instagramu, znate ono „Trepni dva puta ako si kidnapovan“.

U tom ključu se razvija uvrnuta komunikacija između nje i pratilaca.

Oni joj zadaju niz asocijacija – ona im odgovara nekoliko postova kasnije.

„Obuci žuto ako nisi dobro.“ I puf, evo je među žutim ružama nekoliko nedelja ili dana kasnije.

I mic po mic nastaje pokret #FreeBritney.

*

Krajem juna, planeta je imala prilike da čuje njeno potresno svedočenje.

Ta mlada žena je pod potpunom kontrolom oca i njegovog tima advokata, finansijskih stručnjaka, menadžera i raznih lekara koje da apsurd bude veći ispada da sama plaća.

Ona sama finansira zatvor u kome se nalazi.

Nema slobodu da se kreće niti da odlučuje o bilo čemu.

Dobija džeparac od stotinak dolara za krofne u obližnjem molu i to samo u pratnji telohranitelja.

Protiv njene volje povremeno joj daju velike doze litijuma tako da tada nema pojma gde se nalazi.

Dečka može da viđa samo u kući i biva ucenjena pred svaki nastup da će biti još surovije kažnjena i da neće moći da viđa decu ako ne izađe na scenu.

Ali, možda najsvirepiji detalj u ovoj morbidnoj sagi je da su joj protiv njene volje podvezali jajovode tako da ne može da ima još jedno dete o kome mašta.

Nema prava da izabere svog advokata niti lekara.

Ona je rob.

*

Njeni tamničari su njena porodica koja je što se konačno saznalo i usmeravali narativ tabloida da je van kontrole i da je mentalno obolela.

Često su slali dojave paparacima i kreirali sliku kako su je spasili od same sebe.

Oni su najviše protestvovali da njeno svedočenje bude dostupno javnosti, ali je postalo.

*

Očekuje je duga borba, gotova nemoguća misija da se iskobelja iz ove pravne zamke.

Madona, Šer i Džastin su se oglasili kao i mnogi superstarovi da će pomoći.

Ovo leto koriste za razvijanje strategije da se postepeno osvestimo da je među nama osoba kojoj treba zaista pomoć da se izleči od beskrupulozne alavosti sopstvene porodice i da se spasi šta se spasiti da.

Jer kada te od malena tretiraju kao robu i bankomat velika je mogućnost da si izrastao u zbunjeno biće koje želi da vrišti i iskoristi pravo na svoj glas i da svedoči kolika je nepravda učinjena njenom biću.

*

Ovim potezom da objasni bezizlaz u kome se nalazi – vapajem za pravdom – otvorila je veliko pitanje sivog polja zakona o starateljstvu u Americi i neverovatnim načinima na koji se ovaj zakon zloupotrebljava i to po pravilu od najbliže porodice.

Istraživački novinari su krenuli u potragu i postepeno izlazi svašta na videlo.

*

Ali ne samo to, Britni je otvorila pride niz tema – generalno o muzičkoj industriji, mašineriji pravljenja „zvezda“, pohlepnim roditeljima koji bi da unovče decu, percepciji društva koje talenat može da prepozna samo ako je seksualizovan od starta i stigmama koje donose mentalni i duševni problemi.

*

I znate, malo se i sama osećam kao Britni – talac sve luđeg „oca nacije“ koji mrzi da se odmaram i pijem kapućino i zahteva svu moju pažnju, a pošto mu je ne dajem sankcioniše moj kvalitet života sve većim cenama koje divljaju po supermarketima na čijem ulazu me čekaju naslovne strane tabloida na kojima on piše sve bizarnije naslove koje više ne mogu da pratim te se osećam kao Britni na litijumu.

Sudija sviraj kraj – molim te, ASAP.

*

I #BeSafe uz #FreeBritney, naravno.

Pišite – čitamo se!

Komentari

Vaš komentar