Piše Luna Lu: Petsto je novih trista

Prvi dan godišnjeg odmora.Prvi dan maštanja i vizuelizacije novog formata.Smišljam posle "Luna parka" nešto jako zabavno.Novi serijal. Inšala.Šta da vam kažem kada je papagaj iz Amazona neverovatnih boja - zaštitni znak.A dok osmišljavam - naišla sam na seriju taman dovoljno ne obavezujuću, a inspirativnu.I tako, zavalih se kao kineska carica u jastuke perjane.Sve pomalo miriše na sreću i kokos kao na moru.Zen prekida telefon.Na ekranu piše - Gazdarica.Nikada se nismo srele, ali sarađujemo preko telefona godinama.Uplatim kiriju i pitam - "Jel su novci sleteli?"Da skratim priču - saopštava mi da je stan prodat.*Kupci će doći da uzmu neke mere.Pa ako sam kod kuće...Ona živi u drugom gradu.Kaže: "Razumeti me, sad je trenutak, odlična je ponuda."Osećam kako mi kortizol boji mozak u vrišteće crvenu - uši su mi posledično boje zgažene višnje.Sa svakim njenim "Razumite me..." - celo svoje bivstvovanje počinjem da sagledavam iz perspektive posmatrača, kao da u pozorištu sedim na galeriji. Subjektivni osećaj je najsličniji onome kao kada čekaš rezultat tumor markera i bauljaš izvan sebe tih nekoliko dana.Posle stotog "Razumete me.." - čujem sebe kako kažem - "Razumem Vas, ali razumite i Vi mene - počinje napad panike. Prekinuću vezu. Čujemo se."*Gledam u jednu tačku. Percepcija se menja.Ono što je bio dom u 16h, sada više nije u 16.17h.Zauvek mali pas Oktavijan i ja smo uskoro na ulici.Više nisam na godišnjem odmoru - zvanično sam u vanrednom stanju.I to nimalo prvom ove godine.Nisam sigurna da li se Zemlja brže okreće ili se naglo parkirala.*Odlučujem da se saberem.Dugo duboko dišem i zalaufam se na internet.Ukucavam: "Stan za iznajmljivanje - Beograd".Trudim se da budem hrabra i da imam veru da će sve izaći na dobro.Gledam u ikonu Sv.Nikole - da li mi namiguje? A Buda? Jel se nasmešio?Za prvih 48 sati intenzivnog traženja stana prestala sam da budem neko u potrazi za stanom - postala sam istraživački novinar.Šta sve ljudi nude i po kojoj ceni - kakvi su to skandalozni prostori, koliko je podstanarska tuga golema, koliko su studenti u nevolji - a koliko studentkinje u opasnosti jer veoma često stoji - "samo devojke."Taman naiđeš na nešto pristojno, a ono nema kućnih ljubimaca, ali što je još strašnije - "bez dece".*Do koje mere ovo tržište nije uređeno ostavilo me je u potpunom šoku.Pride - kvalitet stanova koji su pre dve i po godine bili 300 - sada su u startu 500.Dakle, Jorgovanka i Mali nešto rade sa kursom evra - devalvirao je.Oni koji izdaju - sanjaju Ruse i IT stručnjake kojima firma plaća stan ne pitaju šta košta...Cene nabildovane na max svih maksimuma - 4 gola zida i led rasveta i izvolite.Shvatam da živimo u kastinskom društvu gde svi grabe.Gasim ekran. Sa Oćom izlazim na ulicu.Komšinica iz bakalnice maše i viče - "Pravimo spisak za šećer - hoćeš da te stavim - neće biti ograničena količina. A biće i mleka!"Smešim joj se, odmahujem - kažem da se odričem u korist komšike Lidi.U sebi se pitam - "Ko je ovde lud? Šta je bre ovo - kirije od 5 glava, a šećer i mleko na spisak..."Molim te Kosmose, spasavaj mi razUm.(Nastaviće se...)