Mudri kažu da nas najbolje opisuje onih pet osoba koje smo sami odabrali da igraju važne uloge u našem životu. Oni govore o nama glasnije dok mi ćutimo o sebi. "Pokaži mi svojih pet bliskih i reći ću ti ko si!" - čikaju Sveznalci. Mnogo zeznut test. Uz svest da smo ih sami okupili. Možda se zapitamo - odakle ova(j) tu? E, tu počinje priča.
I dok robot Optimus šeta po kancelariji Maska Elona, raskošno proleće je okupiralo Voćnjak.
Bukvalno preko noći pupi sve na angro.
Tepisi visibaba.
A, pride, i neke krošnje su procvetale.
Komšije tvrde da su u pitanju trešnje.
I ceo taj proces je toliko intenzivan da udara u pleksus i opija.
Sezona Vrbopuca je zvanično otvorena.
Aplauz.
Mudraci ukazuju na mogućnost preokreta kada Baba Marta zakuca na vrata i donese mraz – pa ćemo od voća da imamo šipak, i to onaj ručni.
Ali, prosto ovo buđenje je toliko impresivno da ko šljivi ove što iskustvom kvare zabavu.
Bar sedam dana života ovo finale februara da uživamo u veličanstvenim trikovima koje izvodi keva Priroda.
Pa, que sera – sera. Za sada upijajmo alhemiju u LIVE-u.
Tu pred našim širom zatvorenim očima, jer valjda tako bauljamo kroz sve i svašta strašno što se dešava oko nas, a mi ne hajemo jer nema nam druge nego u treću.
*
Kada smo kod „Buđenja proleća“ – osamdesetih bila je to kultna predstava JDP-a.
Komad Franka Vedekinda režirao je Haris Pašović.
Beše to majska premijera 1987.
I, tražila se ono što se kaže – „karta više“.
Ali, nas „decu SKC-a“ najviše je uzbuđivalo što u njoj igra Vladica Milosavljević.
Izlazili smo iz bašte kulturnog centra da „blejimo“ u parku Manjež ne bi li je videli uživo.
Kao slučajno smo tu, baš u vreme kada bi se predstava završila.
Njen fotogenij sa velikog bioskopskog platna bio je očigledan dok smo je kradom posmatrali.
Kao magnetom je privlačila naše poglede.
Kovrdžava lepotica koja šarmira i iz daleka.
*
Pride u tom klasiku dramske književnosti koji razbija tabue seksualnosti još od 19.veka – Vladica je igrala Vendlu Bergman čijem osvešćivanju senzualnosti i ženskosti prisustvujemo tokom predstave.
Danas bi to svakako u vreme neke nove korektnosti bilo proglašeno kontroverznim sadržajem sa nizom „disklejmera“.
Ipak, Vendla u komadu ima 14 godina.
Ali, to za ovu priču sada nije ni bitno – ono što je važno – te 1987. – „grad“ se delio na one koji su zaljubljeni u Vladicu i na one koje je očarala Mira.
Furlan Mira.
*
Vazda neki tabori postoje, a suštinski smo obožavali obe.
No, u toj eri prošlog veka, morao se imati stav po svim pitanjima POP kulture.
I to, detaljno argumentovan.
Ovog nedeljnog jutra, te savršene prirodne loknice Vladice inspirišu me da se zapitam gde su nestale kovrdžave devojke?
Severina je to početkom novog veka opevala stihovima:
“ O, sve su iste plave kose peglane.
Poništene marke taksene.“
*
Pegle & feniranja – samo „na ravno“, rokaj.
Keratin plaćaj zlatnim polugicama.
Slučajno da se ni NE posumnja da je prava priroda kose – kovrdžava.
Čak i ako neko poželi neki val na glavi – tada se lokna uvije, pa se detaljno iščešlja u skoro nevidljivi talas.
Zašto su kovrdže proterane – pojma nemam.
*
Jedni kažu da previše vuku na divlje i neukrotivo.
Drugima deluju neuredno.
Jednostavno nisu poželjne.
A kada mladim curama pričam kako smo mi dobar deo odrastanja provele stavljajući mini valove uspešno ili jako neuspešno – one su u šoku.
Jednostavno ne mogu da veruju da je iko želeo da bude kovrdžav.
I, da je za tu akciju plaćano.
I to onim crvenim novčanicama koje su bile konvertibilne u menjačnicama širom Planetice.
*
Verovali smo i u čudesnu moć gela za kosu – „Valera“.
Staviš na dlan žele masu i onda kosu svoju gužvaš i gužvaš do iznemoglosti ne bi li bar malo bila – „afro“.
Doduše, popularnosti tog proizvoda za fazoniranje kose dosta je pomogla i jedna od najpoznatijih jugoslovenskih reklama svih vremena.
U njoj – Gala Videnović, još jedna prelepotica našeg odrastanja – dune šišku sa čela dok svira klavir.
Iz OF-a se čuje zavodljiv ženski glas sa jasnom porukom: „Va, va, va – Valera!“
*
S obzirom na snagu i intenzitet ovog proleća koje nas je baš iznenadilo – mislim da bi uz njega pristajala neka varijacija na temu ličnog bunta.
A buntu prema nametnutim modlama baš nekako dobro stoje kovrdže.
Operi tu svoju lepu kosu.
Isperi je čajem od kamilice i sedi na ovo Sunce.
Pusti muziku do daske i dopusti da u proleće ti uđeš kao – ti.
Živeo Vrbopuc!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare