Piše Luna Lu: O kuraži dok veje sneg

*Prvi sneg me je naveo na razmišljanje o hrabrosti uz čaj od jasmina i Frenk Sinatru sa zvučnika.Vrtim "Tajne sveske" i nailazim na mastilom ispisane teze.Važe i danas.Nedelja je i pogled sa prozora predstavlja zimsku idilu.Kako će izgledati pokušaj kretanja kroz grad sutra, u radni dan - e, to će već biti daleko od idile, a bliže traumi.*Pitam se, pitam - kada sam bila hrabra, a kada samo luda da ne razmišljam o posledicama nego sam pohitala nevolji u susret?Bosonoga i brza, poluzatvorenih očiju skočila u bezdno, pa šta bude.*Više ni ne znam šta je ludo, a šta normalno i polako se učim da tu reč gotovo nikad ne koristim.Bora Stanković je govorio da su „ludi“ i ljudi izvan opšte ideje o „normalnosti“ – božji ljudi, da su mu oni najbliži.*Šta je danas hrabrost?Biti samohrana majka.To je prvo što mi pada na pamet. Na keca.Potom, pokloniti nekom svoje poverenje.Reći da sistem ne valja.Priznati da si i ti kao svi ljudi na ovom svetu kvarljiva roba.Još jedno lice s greškom.*Najhrabrija sam u životu bila kada sam pustila mog oca da ode na onaj svet, to odmah da vam priznam.To se dogodilo mnogo kasnije od dana kada je zaista otišao u drugu dimenziju, da sa Elvisom ispija božanske nektare.Tog dana sam skupila najviše hrabrosti na svetu i priznala sebi – od danas si sama.Njega više nema.Tada sam imala 24.Astrolozi kažu da Ribe često mlade ostanu bez obožavanog roditelja. On je otišao mlad, a ja sam bila nespremna.*Bila sam kuražna i kada sam odlučila da govorim sve kako jeste javno - otvoreno o nevoljama u društvu.Kada sam se tukla sa policijom na demonstracijama i kada sam branila slabije od sebe pa zaradila ožiljak preko pola glave - to čak nije bilo hrabro - to je bio čist instikt iz pleksusa.*Gledam moju divnu Z., kako se bori sama kroz život sa malim detetom.Koliko je to teško.Ali, ona uspeva i da se nasmeje i da se našali na svoj račun i da se lepo obuče i da sanja hrabre snove za nju u njenog sina.I da trpi budalasta ponašanja oca deteta nedoraslog zadatku u kome se našao.Ona je majka hrabrost, ne ona Brehtova.Koliko tu ima odricanja, koliko vere, kolike mentalne snage, koliko želje da svetu u amanet ostaviš što boljeg čoveka.*Nismo svi krojeni po istom kroju niti svi možemo i treba da radimo sve.Ne vozim automobil i nikad nisam zažalila zbog te odluke.Donela sam odluku da neću voziti, prebrze su mi misli, imam napete živce i nalete dekocentracije.To nije dobro za saobraćaj.Mislim da je jedno od osnovnih načela hrabrosti da priznaš sebi za šta jesi, a za šta nisi u ovom životu.To čak i nije samo hrabrost - mislim da je to mentalna higijena.*Ali, lako je meni da pričam sad u ovim godinama, kad je nezrelost prošla.*Obožavam Odri Hepbern, ali ništa sa njom nemam zajedničko i zbog toga više ne očajavam. Znam da bi mi život bio mnogo jednostavniji da sam Odri tip.Nju svi vole, dive se njenoj gracioznosti i jednostavnom stilu.Ponekad pomislim kako bi sve bilo drugačije da je u "Doručku kod Tifanija" – Holi Golajtli bila Merilin Monro.To je moglo da se desi, ali je M. puno kasnila i pila, bila komplikovana i teška i nepredvidiva i sklona višku kilograma.I zato su odabrali O.*Ovog decembra želim nam dovoljno hrabrosti da se suočimo sa najvećim gubitkom i da ga pretvorimo u dobitak, u ono nešto dragoceno čemu nas je život naučio i zbog koga smo bolji nego što smo bili.I da priznamo svoje jačine i svoje slabosti, za šta jesmo, a za šta ne.Nisu svi za sve.*I #BeSafe - želim nam hrabro srce jer ono može sve.Ako je buntovno pride onda smo na dobrom putu.