Tromesečna bela pufna pod imenom Oktavijan pokazuje prve znake bunta. Nisam sigurna da li psi ulaze u pubertet, ali on je u petak bio član "Otpora". Sutradan se vratio u red. Još tri dana do poslednje vakcine i čeka ga čitav svet napolju. Dobro je da je tako jer da je još koji dan pretvorio bi se u Grizlija - ne zna više šta će od sebe. Strpi se Oćo - život te čeka - iskušenja slede. Konačno skidamo nanogice i krećemo u đir.

I dok si rekao „Koperton“ evo nas u sredini avgusta.

Septembar se prikrada.

Kako iskoristiti još ovo parče bezbrižnosti koju leto nosi sa sobom – pitam se, pitam. Kako da iscedimo mod godišnjih odmora dok se sve nanovo ne ubrza i točak na kome se kao hrčci vrtimo ne uđe u maksimalni broj obrtaja.

Svi smo u potrazi za novim senzacijama, novim junacima, najnovijim obaranjem sa nogu i sve većim brojem frejmova da bi zadovoljili ove naše gladne oči.

I tako iz sata u sat.

Iz dana u dan.

Zato je dobro pisati rukom & mastilom.

*

Poderati papir dok ne otekne prst i ne pomodri jer pisanje je težak posao, ali je i terapija. Posebno pisanje rukom svega što ti je na duši jer da – papir trpi sve.

Na računaru se misli odmah edituju, dolazi do svojevrsne auto-cenzure.

Ovako svesku kupiš i kreneš sa ili bez “dragi Dnevniče” i srećno!

I neka te ne brine rukopis – on se vežbom dovodi do pefekcije.

Terapija je i muzika Filipa Glasa.

U poslednje vreme u ovom sveopštem planetarnom ludilu jako mi odgovaraju tako uzbudljiva dela koje je komponovao za filmove “Sati” i “Iluzionista”.

Gospodin Glas je apsolutni genije.

*

Stavim slušalice na kojima se čuje svaki šum jer ne čujem dobro.

Sluh je popustio kao deo profesionalne deformacije rada na radiju i u klabingu. Odvrnem Glasa do daske i odnese me i ponese – najčarobniji saundtrak svake šetnje.

Najpre me pokida u hiljadu komada, potpuno me rastavi, a onda me ponovo sastavi.

Filip odgovora mom nemiru, pomaže mi da ga isporučim svemiru.

*

Na sredini avgusta jako je važno zadržati neku dobru naviku koju smo stekli ovog leta – bilo da se radi o ranoj večeri ili šetnji neki novim rutama.

Te letnje verzije nas samih mogu biti izuzetno važne u prevazilaženju osećaja poznatijeg i opevanog kao “Summertime Sadness”.

Na listi je i remek delo koga vredi ponovo pogledati posle toliko godina – “Nebo nad Berlinom” maestra Vim Vendersa.

Šta li bi dva anđela – Danijel i anđeo suza Kasiel – osetili kada bi prošli pored mene?

Koje bi misli čuli?

Da li bi to bila neka lepa razmišljanja ili neke zlehude misli?

*

Valjalo bi se ovih dana fino potruditi da od 60.000 misli za koje kažu da mislimo dnevno, bar polovina tog impresivnog broja budu neke zabavne misli, zar ne? Neke misli što nam teraju smešak na lice, pa se pojave rupice na obrazima.

Mogu da budu i pomalo nevaljale misli – maštu valja zagolicati.

Mogu biti misli bezobraznice, ali i neke hrabre misli koje možda mogu da učine ovaj svet boljim mestom za život.

Kao što se sprema zimnica tako bi valjalo i leto staviti u teglu i skembati u špajz, a pogotovo onaj osećaj kada te ništa ne mrzi i nište nije teško.

I, da, sasvim je u redu da u našim glavama zavladaju i idejni nemiri.

Oni su više nego dobri jer nas čine boljim & smelijim ljudima.

***

BONUS VIDEO: TOP 5 Saveta za ekonomično letovanje