Piše Luna Lu: Kada se koferu pakuje

U zgradi Tigrastog mačora ovih dana samo se čuju interfoni bzzz bzzz, lift piči dole gore - tras vrata bum bum. Pitam Šeficu kućnog saveta - odakle ova dinamika? Kaže ona - većina u zgradi je bolesna, pa se smenjuju dostave, patronažne sestre, a čak je i najstariji stanar otišao na onaj svet - pa je bila gužva oko saučešća, a nova komšika je slavila useljenje. Presek društva na jednoj adresi - idealni statistički uzorak.

*

I evo nas na kraju januara i sledi jedan divan ritual.

Moja dobra vila Nena iz vetrovitog Čikaga u ovo vreme šalje kutiju punu predivnih iznenađenja.

To je zakasneli novogodišnji paket i preuranjeni rođendanski dar – tome se radujem bukvalno kao malo dete.

Živeli mid-term ulepšivači života.

Ritual počinje tako što mi pošalje broj pošiljke i onda je pratim. Svako jutro pogledam gde je paket i na kom mestu čekića. Pogledam na mapi i onda kao u avionu zamišljam ga kako napreduje kao pijun u „Čoveče, ne ljuti se“ – dok ne stigne do „kućice“, a uvek postoji opasnost da ga neko mljacne, da ne kažem makne.

*

I prosto je neverovatno koliko mi se putuje ovih dana, svrbi me kofer – šapuće „Spakuj me, aman zaman!“

Moja priča sa putovanjima je čudna i neobična. Obišla sam dobar deo planete. Bejah na mnogim udaljenim destinacijama, ali se sve dešava u fazama, vrlo ciklično i pomalo neobjašnjivo.

Kada mi putovanja ne idu od ruke – onda je i dospevanje u Novi Sad – nezapamćen uspeh. Ali, kada me putovanja krenu – onda sam svake nedelje u drugom gradu, na uzbudljivim lokacijama i često se učini da postoji velika verovatnoća da ću tamo negde ostati.

No, u ovoj igrici gde sa sofe gađam kažiprstom geografske mogućnosti – o svakom gradu ili oblasti koju globus ponudi poželim šta bi sve tu moglo da mi se desi i da me promeni i da mi osveži život jer najlepša stvar na putovanjima je učiti o sebi i drugima.

*

Na putovanjima je najvažnije držati širom otvorene oči – važno je bildovati moć zapažanja. Pamtiti mirise i ukuse i boje. I zapamtiti kakav je zvuk tog mesta zato je korisno slušati lokalne radio stanice da se uđe u ritam jezika i lokalne muzičke scene.

Obići obavezno lokalne pijace. Istražiti čuvene ljubavne priče vezane za tu tačku planete.

Bar na nekoliko sati zaboraviti da si turista negde – ponašati se kao da si rođen tu. Važno je probati nove ukuse i videti kako žive ljudi u tom gradu – kako se oblače, kako se parovi drže za ruke, kako se tu ljudi smeju, slave i plešu.

*

Putovanja su način da razumemo svet u kome živimo i da menjamo sopstvenu percepciju. Na putovanjim najbrže naučimo neke nove stvari o sebi – spoznamo koje su nam slabosti – koliko smo kenjkavi, razmaženi, (ne)snalažljivi ili bez kondicije.

„Otkrivaj, sanjaj i istražuj.“ – Mark Tven poručuje.

Raširiti krila i onda kada nemaš budžet za prekookeanske brodove, staviš ranac i uputiš se u istraživanje sopstvene zemlje. U tajnim džepovima kroja svog odela – domovina svakakva iznenađenja i lepote krije.

*

Važno je takođe da ne idemo stalno na ista mesta – njih naučimo na pamet. Dalaj Lama poručuje kako je važno jednom godišnje otići na mesto na kome do tada nikada nisi bio. Poenta je da se otisnemo u nepoznato. Pa, makar i za vikend.

Pokret razvija našu hrabrost, smanjuje strah od neizvesnosti, važno je povremeno napuštati svoju zonu komfora jer van te zone dešava se život u nekim drugim bojama.

*

Na putovanja nositi neophodno, a radoznalost je najbolji talisman.

Osmeh govori sve jezike sveta – ljubaznost otvara sva vrata.

A jedno od najlepših poglavlja svakog putovanja je povratak.

Mogla sam živeti u Njujorku, Londonu, Čikagu i čak u selu Hadrin na ostrvu Ko-Pangan – ali moje srce me je takvom neprepričljivom silom vuklo nazad.

Razum je govorio – ostani tamo, sve će biti lakše, bezbolnije – ali, džaba.

*

U avionu na povratku – čim bih prepoznala nebo nad Beogradom znala sam svaki put da sam donela pravu odluku.

Taj osećaj kada vidim obris ovog mog ludog grada je neobjašnjiv – znam da sam doma, ugreje mi se biće iznutra.

Povratak kući je do sada bio najbolji kraj priče koju pišem listajući stranice pasoša.

Ove 2k22., jedva čekam da vidim koje će putovanje doći po mene i kuda će me odvesti.

I #BeSafe uz pitanje – koje mesto na globusu poput magneta vuče vaš prst kada zatvorite oči i zavrtite vodenu loptu?

Ako ne možemo fizički putovati, možemo barem maštom, to nam niko ne može zabraniti.

BONUS VIDEO: Luna park: Kondicione pripreme za „Dan posle“

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.