Danas je tačno mesec dana kako sam u samoizolaciji - pa, da sumiram.

Poslednje putovanje – nova godina u Istanbulu.

Poslednja knjiga koju sam celu pročitala pod punim fokusom – „Komo“, Srđana Valjarevića, drugi put.

Želela sam da napravim uvod za njegovu novu knjigu.

Radni naslov „Dom zdravlja“.

Dugo je čekam, nije još stigla.

*

Napunila sam 50 godina u karantinskim uslovima.

Bez zagrljaja i poljubaca.

Niko me nije vukao za uši.

Stizalo je cveće – nindža iz Teleflore je zvonio ceo dan.

Osećala sam se kao operska diva posle premijere sa tom gomilom buketa.

Ali, bila sam tužna.

I sebe i druge sam tešila:

„Kada se ovo završi takav ćemo žur da napravimo – biće veličanstveno, trajaće danima kao karneval. Igraćemo i slaviti. Spremaj cipele za ples.“

Svi su potvrdili dolazak na tu zabavu – samo ne znamo kojeg će se datuma i koje godine desiti.

Svakako neće biti na Zoom-u.

*

Suspendovana su mi prava i ukinute građanske slobode.

Ako kritikujem vladu, automatski se podrazumeva da kritikujem njene mere i samim tim me mogu optužiti da sam protiv svog naroda.

Ukinut mi je prostor i pravo da se branim od te sumanute teze.

Čak i ako bih izbegla zatvor, u javnom prostoru – jedino dostupnom i strogo kontrolisanom – trenutno bih bila izložena preziru i linču – čak bi mogao neko iz „naroda“ da mi presudi kako mu drago.

Dakle, napeto kao u mideru, rođaci.

*

Promenila sam boju kose – i u „smak sveta“ ušla kao plavuša.

Bila sam „plavuša koja se bolje zabavlja“ nekih mesec dana – sada je kosa u punđi nije ni bitno koje je boje.

Sve što sam planirala za proleće 2020 – nije se dogodilo.

Na primer – intervju sa Bajagom povodom mjuzikla na osnovu njegovih pesama Pozorišta ne Terazijama – otkazan.

Intervju sa pesnicima Markom Tomašem i Milenom Marković – otkazan.

Uskrs sa mojom Irinom – otkazan.

Ukinuti letovi iz Kopenhagena.

I još bih ja tako plivala na ivici patetike da mi Lav nije rekao – „Ne drami, uživaj u sitnicama kao što su struja, topla voda i Wi-Fi“.

To me je u momentu otreznilo i sabralo.

I promenilo percepciju u sekundi, dok kažeš keks.

*

Mala, nemoj da si razmažena i svilena – ostavi se ego tripova i uključi sva čula i mozak.

Šta ti misliš da si zaslužila više od Šekspira koji je 60 meseci bio u karantinu dok je šest godina cepala kuga po Londonu.

„Kralj Lir“ ne bi nastao kao ni mnoga dela da je mogao da zuji naokolo, ispija nektare i juri sojke.

Feudalizam se ne bi urušio da nije bilo kuge.

Istorija sveta, književnosti i umetnosti ne bi bila ista da nije bilo te velike muke.

Prema tome bejb – otvori četvoro oči, ne kukaj i upijaj.

Ovo je događaj posle kog ništa neće biti isto, a svi smo došli na ovu vodenu loptu koja huji svemirom zbog najrazličitijih iskustava i izazova i niko, ali niko nam nije rekao da će biti lako.

Šekspir je poručio – „Svet je pozornica“, a što ranovrsniji žanrovi to bolje pozorište.

A na kraju svake drame dođe Deus Ex Machina (nevidljiva sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar) i desi se katarza.

Prema tome, ne budali.

*

Ovaj virus svakog dana pokazuje koliko je imunitet ekonomskog sistema u kome živimo u ovom globalnom selu – slab. Koliko je taj sistem nakaradan i pun nepravde i koliko je na staklenim nogama i koliko je besprizoran. Koliko je pogrešan.

Ova boleštija nam je pokazala koliko smo ranjivi, izmanipulisani i kako za čas postanemo samo neka brojka koja se izgovara u nekim vestima dok spiker čita sa idiota dnevne preseke mrtvih i obolelih.

*

Staljin je govorio da je jedan mrtav čovek tragedija, a milion mrtvih je statistika.

I sada naši vladari pokušavaju da se dogovore iza zatvorenih odaja koliki je broj „okej“ da se žrtvuje da bi se ekonomija sačuvala i pokrenula jer „show must go on“ – ko će kupiti svu tu naftu gde će je držati – hoće li je polivati po ulicama kao nezadovoljni mlekari mleko onomad dok cena pijaće vode skače?

*

Sve u svemu – za ovih prvih mesec dana samoizolacije shvatila sam gde sam tanka, a gde sam nepoderiva.

Shvatila sam i kako sam često stroga prema sebi kao da sam najstroža učiteljica ruskog baleta koja ima očekivanja toliko velika da je spremna da šiba vrbinim prutom sebe ako nešto ne uspe.

Naučila sam da budem nežnija prema sebi, a da velika očekivanja prebacim na ljude koji iz ovog matriksa treba da nas uvedu u neki novi vrli svet.

Živa nisam da vidim kuda dalje plovi ovaj brod i mi svi na njemu.

#staytuned

*

I, budite i vi nežniji prema sebi i ljubazni prema drugima.

Sačuvajmo se.

#BeSafe