Nema struje u zgradi. Kaže šefica kućnog saveta - "Najavili su isključenje, doći će za 4 do 6 sati." Subota je, sve planirano NE važi. Dva sata gore - dole. Vreme je relativno. Srbija bato, Beograd - ludara, sele. Ooooom. Udah. Izdah. Diši. *

Ima ta izreka – Ti praviš planove, a Kosmos se smeje.

Posebno je aktuelna (boldovana) u proteklih godinu i kusur dana.

Ako mi do sada nije postalo jasno da je sve (ne)moguće nemam pojma kada ću tačno shvatiti da detaljni planovi nisu poželjni.

Pusti da se desi, bejb.

Flow.

Ostavi prostor za čudo ili neplaniranu bleju u plafon.

*

Ovaj fudbal je došao u pravi čas da posle 66 nedelja uzmem odmor.

Hvala EURO 2021.

Do 11.jula lopta na Nova S & Nova.rs.

Uživancija.

*

Kada radiš posao koji obožavaš i ne primetiš koliko si umoran sve dok ne zastaneš na momenat.

Taj trenutak se desio na Tari na koju sam krenula sa dva telefona, kamerom i kompom.

Priroda mi je šapnula – Jel si ti osobo normalna?

*

Prijatelji oko mene kreću na izlet – Ideš?

Ne mogu, moram nešto da završim.

Prijatelji kreću na komplet lepinju – Ideš?

Ne mogu moram još ovo da uradim.

Prijateljica duva 50 svećica na rođendanskoj torti sa pogledom na Zaovinsko jezero.

Nestvarno – kao Švajcarska.

Gde si ti bila kada sam želje zaželela?

Imala sam dedlajn.

*

Na putu ka kući – gledam svu onu lepotu i mislim se – meni treba „Tajm-aut“.

Nevidljivi košarkaški trener mene i sve moje ličnosti stavlja na klupu.

Sedam u ćošak kao bokser polu-ošamućen kome stavljaju led na razbucanu arkadu i hlade ga peškirom – nešto mu urlaju kao sugestije kako da ostane na nogama.

Brojim sitno od nedelje do petka – 5 dana.

A onda Luiza Čikone do daske i publika peva u glas:

„It’s time for the good times.
Forget about the bad times, oh yeah!
One day to come together to release the pressure.
We need a HoliDay!“

*

Stanić Ana ima pesmu – „Izgubljeno proleće“, a meni se čini da mi imamo kolektivno izgubljenu godinu i nešto.

Često sam za vreme (samo) izolacije zamišljala dan kada će planeta proglasiti kraj pandemije.

To se naravno još nije dogodilo – konfuzija i dalje traje, ali olakšanje neko postoji.

Hvala Fajzeru, burazeru.

*

Mnogi me pitaju kada im kažem da idem na odmor – A gde putuješ?

Kažem – Nigde.

Pa šta ćeš da radiš? – jako su frapirani u visokom procentu, takoreći – u šoku.

Gledam sagovornika u oči, malo sam bez teksta.

Neću ići nigde.

Pa, kakav je to odmor?!?

Meni je to odmor iz snova.

Putovanja su posao što se mene tiče.

A meni posla ne treba.

Moj idealni odmor je – cimanja, bez.

*

Meni se za svo ovo vreme desilo mnogo toga – nov posao, selidba traumatična, nova adresa, operacija vilice, gubici, dobici – uspesi i neuspesi – toliko impresija, toliko smeha, suza i znoja.

I jedan užasan orman koga pikiram i vidim kao kolaž – kvalitetni bogato ilusrtovani print je spreman, makaze su oštre i lepilo je „Oho“.

A tu je i Veliko ratno ostrvo – želim da mu posvetim svu pažnju dok još postoji, dok ga osoba Vesić Goran (52) ne do(h)vati.

Vožnje čamcem oko Ušća – ulazak u suton.

A tu je spisak ljudi za koje nisam imala vremena.

Jedna među njima sam i ja – samoj sebi sam nedostajala.

Jer dok je ovaj hrčak na točku nema tu mnogo vremena za instrospekciju – samo gledam šta može da ide na opciju: share.

*

Prvi zadatak je „Mind Detox“.

Na primer, Marina Abramović ga naplaćuje na obali Hadsona desetine hiljada evra.

Dođeš, na ulazu ti oduzmu telefon i provedeš vikend radeći razne vežbe i tehnike, između ostalog brojiš zrna pirinča i odvajaš žito od kukolja satima.

Respect, draga Marina – i dok ovo ispisujem čuje se glas Tanje Bošković i pesma „Dok je ljudi biće i para“.

*

A sada jedan besplatan savet – kada planirate odmor – uzmite nekoliko dana pre nego što krenete na putovanje – neophodan je odmor pre odmora.

Skidanje sa milion i po obaveza, lagano svlačenje sa vajber grupa i društvenih mreža pre nego što se krene na neku plažu, reku, jezero, selo, šoping turu.

Jer na haos smo navučeni.

Ljudi koji se bave životnim mudrolijama savetuju minimum tri dana pre nego što iz ludila svakodnevne mašine kreneš u mod – relaks.

Takođe, minimu dva pre nego što se vratiš na točak, slatki hrčci.

Neka i samo vikend ostane, ali neka bude poput totalne anestezije – disanje punim plućima.

Za putovanje u sebe potrebno je ipak neko vreme.

Žil Vern je napisao čitav roman o putovanju u središte zemlje, dakle – treba puno vremena dok se dođe do sebe.

Ali, sami smo izabrali ovaj sistem koji nas kidnapuje od nas samih i čini nas mašinama za pravljenje novca tako da šta je tu je – iskoristi bar godišnji da se vrneš sebi, bar za tren.

*

Pitanje je kako usporiti – hakovati vreme da curi sporije.

Kako da leto duže traje – kako osećaj bezbrižnosti učiniti dugovečnijim.

Znam, iz sopstvenog iskustva da dan u tišini traje.

Akustična verzija u oflajnu – kada nema skretača pažnje i jedača vremena tzv. društvenih mreža – e, tada ume da deluje kao da nema kraja dan

Kao kada se namešta kadar i svetlo na snimanju – tada se učini da vreme – stoji.

Takođe, kada si pred sagovonikom koji melje u nedogled – minut se čini kao dan na plantaži pamuka – to je mučno jer čekaš da prođe i da ideš dalje.

I kao u prekookenskim letovima, u avionu, kada posmatraš animaciju leta i imaš neizdrž da stigneš – pa, ti se čini da ona letelica na ruti mili.

Dakle, zaključak je da bi guštali trenutak i da bi rasteglili leto – fora je u tome da ništa ne očekujemo i da mislima ne idemo unapred ni unazad, ni „FWD“ ni „REW“ – da ne guramo i ne forsiramo nego da smo samo tu, sada, ovde.

Udah. Izdah. Dišemo.

To disanje – ponekad je sasvim dovoljno.

Ni o čemu NE misliti, samo disati.

Just Be! – baš tako.

Poput reklame iz devedesetih za CKOne – „Be one. Be all. Just be.“

Kelvin Klajn, nije bio uopšte naivan kada je osmislio kampanju za jedan od najboljih u dva veka letnjih parfema, pride uniseks miomirisa.

*

I #BeSafe – čitamo se za tri nedelje.

I šta mislite – ko pobeđuje na EURO 2021.?

Možda svratim do kladionice – trebaju mi trikovi i „tips“.

Zahvalna sam unapred.

Tenk ju.