Piše Luna Lu: Elenor Rigbi u ajvar avanturi

"Barbi" preskočih - ostaviću je za neke sumorne dane kada Beograd navuče grombi taman kaput. "Openhajmer" me čeka ove nedelje - taman za tropske dane - atomska pečurka i Nolan. A, "Napoleona" jedva čekam - da vidim makar na filmu kako tiranin uleće u klopku.

Ambrozija. Zvuči kao ime benda iz osamdesetih koga se malo ko seća.

Ali, avaj to je opaka biljka koja čini da kijam 200 na sat i da mi oči suze, pa škiljim kao Melanija Tramp kada pozira.

Dobar deo savremenog sveta ju je iskorenio, a mi je negujemo, uzgajamo i puštamo da cveta te u ovo vreme leta priličan broj stanovnika vodi bitku sa raznim oblicima alergije.

Kada ti ambrozija udari u glavu – nervoza raste, a živaca je i ovako za malo šta ostalo. Ajde, pre nego što krenu da piče Surčinom automobili bez vozača rešite ovaj problem – može?

*

A ta tek luda priča zavijena u EXPO oblande – Nacionalni stadion sa pogledom na rančeve dva svedoka saradnika. Jer, da, u Surčinu su glavne baje Čume i Bagzi – verovatno jedina dva „zaštićena“ svedoka kojima svako zna tačnu adresu – žive ljudi svoje živote pod punim imenom i prezimenom.

Fino okruženje za potencijalne posetioce iz inostranstva.

Manje više umetnost nego da čujete kako je „Narkos Srbija“ počeo.

Junaci prethodnih sezona svedoče svojim rečima.

SuperKompjuter svakako neće biti neki novitet 2027. – ali, zato priča o tome kako su se karteli umrežavali analogno i organski sve dok nisu sebi napravili državu – biće aktuelna za sva vremena.

Tu leži naš potencijal – dođite da nas izučavate, pride služimo i dobru rakiju. Živeli!

*

I ove nedelje sa TV-a bruji Onaj koga niko ne voli.

Tužan čovek zapenio u kariranom sakou ispira mozgove – baca brojke – frlja se godinama i platama u žanru „povratak u budućnost“.

Ovaj put – table, bez.

Mačuje se sam sa sobom i „isečenim“ izjavama gostiju izvučenih iz konteksta sa njemu omraženih televizija.

„Sada vidiš kuglicu, sada ne vidiš – ispod koje kutije je…“ – šibicarenje.

Stari prevarantski zanat – zaštitni znak ulica osamdesetih godina.

Moto beše – „ovce su za šišanje.“

Četrdeset godina kasnije ovaj čovek baca šibice i šiša ovce i još se ljuti što ima onih koji mu ne veruju i što ih ne loži njegova najnovija „2k27“ mantra.

*

Orvel ima „1984“, pa je V odlučio da otme i prisvoji – „2027.“

Pravo da vam kažem, volela bih da sada uopšte ne zamišljam sebe sa 57.

Želim da guštam svaki dan i za početak zamišljam – „Beograd bez ambrozije“.

Stranka koja stavi to kao prioritet pored kanalizacije – ima moj siguran glas.

*

Na Čarobnom bregu počela je sezona pečenja paprika u baštama.

Voćnjak miriše na neke buduće ajvare i pindžure.

Jedan od zicer načina da usporimo vreme koje leti je da krenemo da ljuštimo pečenu papriku. Pa tu kraja nema. A nema ni fušarenja.

Piling paprike mora da se uradi besprekorno.

Kada malo bolje razmislim možemo patentirati pripremu zimnice kao najnoviju tehniku za oslobađanje od stresa.

Baš kao što Marina Abramović debelo naplaćuje svoje anti-stres vikende na reci Hadson. Dođeš, daš par tisućica – oduzme ti telefon i 48 sati čutiš, dišeš i razdvajaš beli od integralnog pirinča.

Zrno po zrno.

*

U „ajvar“ detoks tehnici – sedi se u krugu, može da se priča, čak je i poželjno dok se ljušti paprika, može malo i da se pijucka i mezi, puno smeje i prepričava što svojih, a što tuđih dogodovština.

Na kraju vikend „radionice“ dobiješ telefon nazad i teglicu kavijara od paprike.

I, voila! Svi srećni i zadovoljni.

Nedostaje nam bliskosti, smeha od koga se zacenš, bezbrižnosti na mah, gladni smo ostvarenih želja i žudimo za iskrenošću. I ne samo nama ovde, nego dobrom delu ove planetice.

Što reče neko – „Nama treba invazija ljubavi! Hitno!“.

Ali, šipak. kako stoje stvari tu je recesija.

Objavljena je najpre recesija bliskih intimnih odnosa – istraživanja pokazuju sve veći broj samaca, usamljenih mladih ljudi, razvoda i smanjen broj intimnih odnosa u vezama i brakovima. Ona – ekonomska – recesija sleduje tek.

E, moja planetice – vodena kuglo – niti lepšeg niti strašnijeg mesta.

Himna ponovo postaje „Elenor Rigbi“ Bitlsa.

„All the lonely people – where do they all come from?“