Piše Luna Lu: Da možeš sve iz početka gde bi pogrešio

*Da sam imala kristalnu kuglu na istanbulskom aerodromu petog dana januara dok sam čekala da se vratim u Beograd i vidim ga prvi put u novoj godini koju bih strategiju osmislila?Uštedela bih neke novce?Ušla u Aja Sofiju jer neće više biti to što je bila?Grlila mamu više jer je neću videti par meseci - jedini je tačan odgovor.Karantini i samoizolacije će kasnije učiniti svoje.Čini mi se da je nisam videla vekovima od sletanja na aerodrom "Nikola Tesla".*Znam da ne vredi na taj način razmišljati, u rikverc, ali mi je to omiljena mozgalica - hobi najbolje opisan grafitom: Da možeš sve iz početka gde bi pogrešio?*Kada smo kod "kontra kazaljke na satu" - ima jedan dobar trik - takoreći hakovanje starosti - jedna Nela koja se bavi plesom i spiritualnim temama, davnih mi je dana rekla - svako jutro vrti se suprotno kazaljkama i nećeš biti seda.Kasnije kada sam počela da radim "Tibetance", tehniku iz domena "fontana večite mladosti" - sastavljenu iz niza položaja koja pomaže vitalnosti organizma - prva vežba je upravo ta - vrti se u inat časovniku.Čini se da ima nečeg u tome.Seda još uvek nisam.Da li je do genetike ili pirueta - nemam pojma.Nikad nisam videla derviša bez kape.*Ovog vikenda spremam orman.Feng šui misli i garderobe.Zamenjujem letnju za jesenju garderobu i obuću.Stavljam novo godišnje doba u prvi plan.Sve one letnje haljine sa i bez leđa, kao iz pesme Haustora u kojima se miriše na smolu - biće spakovane, a nisu ni obučene jer ovo mi je bilo leto za koje još uvek nemam dobar naslov.Znam samo - žanr - horor sa elementima komedije i prstohvatom trilera.*Na pitanje - Da mogu sve iz početka gde bih pogrešila? - znam odgovor kada je orman na tapetu.U naponu perioda mog života "u kešu" - kada sam zarađivala priličnu količinu novca - bacala sam pare na sandale i cipele, obuću uopšte, uglavnom neudobnu.Glancam ih evo i pakujem, stare su i po 15 godina i iznova se smejem sopstvenoj gluposti.*Onomad - gledam epizodu "Seks i grad" - Keri kupi "Manolice" - polomim se da dođem do istih - fazon - "ne pitam šta košta".To je bila neviđena budalaština - sve te kutije cipela danas su podsetnik i spomenik mojoj naivnosti.A da ne pričam da me je ista ta ženska družina zamalo uvela u težak alkoholizam jer su učinile #daydrinking prihvatljivim i poželjnim stilom.Daj jedan "kosmopoliten" u visokoj čaši, pa nek ide život - negde je sigurno pet popodne.*Koliko je to moćna lifestyle reklamna mašinerija razumeću tek mnogo godina kasnije, kada sam se izvukla iz centrifuge marketinškog matriksa.Kao da sam bila u sekti gde su mi ispirali mozak najvrsniji magovi reklamnih agencija.*Da sam bila makar malo mudrija u svojoj gluposti - bacala bih pare na firmirane tašne jer su one investicija.Najpametnije bi bilo da sam ulagala u zlato - ali nije imao ko da me tome nauči.*Ulagati u cipele je kao i u automobile - čim izvezeš kola ili odšetaš iz prodavnice u novim štiklama - vrednost oba artikla vrtoglavo pada, u sekundi izgube na svojoj punoj ceni.Tašnama pak raste, a to mi niko nije rekao.I onda je pukao Vol strit.I pukli su reklamni budžeti.I ja sam prestala da zarađujem fine novce - mogla sam samo da u skupim štiklama došetam do kredita i u život na rate.*Ubrzo sam shvatila da moj život na visokoj nozi nije bio pravilo već epizoda, trenutak u večnosti - lekcija od kosmosa da vidi kakva sam u kinti - "dabogda imao pa nemao" spoznaja.To iskustvo mi je otvorilo neki drugi životni put - shvatila sam da mene materijalne stvari u životu suštinski ne lože.Nikada ništa nisam radila zbog novca, a da me ne pali, ali većinu stvari radim i bez novca jer su mi duševna hrana.*Baš u tom nekom periodu kada sam se skidala sa kinte, šampanjaca i trošenja "a la pijani milioner" - kada je Vol strit kriza stigla u Srbiju sa zakašnjenjem, ali priličnim intenzitetom - neke 2010. - sretnem Srđana Valjarevića.Na Obilićevom vencu.Mnogo sam se obradovala, nisam ga videla dugo dugo.Pitam ga nešto tipa - Kako si?On kaže - Dobro.Jel si se obogatio? - izlupetam se .Možda me uopšte nije pogledao prekorno, ali sam se postidela kao kada opsuješ pred detetom ili kažeš starijem ti.Rekao je: Ne, naučio sam da živim skromno.*I to mi je postala mantra.Naučiti da živim skromno i imati uvek malo više novca nego što ti je potrebno.I biti dobro sam sa sobom, znati na čemu si.*Sve u svemu - ovo vam sve pričam jer je već teško nekim ljudima oko nas, a možda se to na njima ne vidi.Nekome će ekonomska kriza sigurno doneti dobro, ali mnoge će unesrećiti i zato je važno mentalno se pripremiti.Za početak sesti sam sa sobom i zapisati šta je nama zaista važno, a šta nam stavljaju u glavu da nam je važno.Šta je suštinska potreba našeg bića, a šta je nametnuto?Uvek ima neka Keri za čijim životnim stilom se žudi.Ali, zajebi Keri da ne budeš naivna budaletina kao ja, onomad.Skeri Bredšo.*I kupujmo lokalno, pomozimo našim malim manufakturama i porodičnim biznisima - to je sve investicija za futur.To su novci koji će se vrteti i držati nam glave iznad vode.Luj Viton će preživeti, za njega nema potrebe da se brinemo.*I #BeSafe - komentari su omogućeni - čitamo se.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram