Opet gužva kod poštanskih sandučića u zgradi Tigrastog mačora. Ovog puta nije u pitanju ujudurma poštara koji je pomešao račune pa ih ubacivao rendom stanarima, sada se dešava misterija. Glasačke listiće su redom dobili mnogi koji nisu davno među živima. Molder i Skali spremite se kako bi rešili ovaj fenomen na ivici onostranog.
Ima ta predivna izreka, iz domena, utešnih – „Možda nekom čudu bude dosadno – pa se i desi“.
Hajde Čudo milo, da ti dosada dosadi pa nas ostaviš bez teksta.
Gladni smo čudesa i ostvarenih želja. Smeha smo željni i da sve na dobro izađe i pravda da se dogodi. Neka satisfakcija konačno da nas strefi u pleksus i onda da se zadovoljno smešimo, pa malo hodamo – malo letimo.
Kombinujemo načine kretanja kroz ovozemljsko, može nam se.
*
Nekada davno, na dan velikih demonstracija 9. marta – radila sam kao organizator predstave „Balkon“ Žana Ženea u Beogradskom dramskom pozorištu. Rediteljka je bila Ivana Vujić, a upravnica beše Borka Pavićević.
Tog uzbudljivog dana, probe smo skratili i zgusnuli se u teatarski bife. Na malom televizoru, koji je tada još uvek imao antenu – gledali smo bez daha izveštavanje sa lica mesta na kanalu „Studio B“. Tom prilikom sam od Borke naučila veliku lekciju.
*
Objasnila mi je da nema osvajanja slobode – „na parče“.
Ne postoji sloboda na 250 grama ili na kilo – postoji samo 100% slobode. Ne može u nekom segmentu društva da je ima, a u drugom da fali. Ili je imaš ili je nemaš. Ako je nemaš – moraš da se za nju boriš.
Čini se da su vekovi prošli od tog dana i evo nekoliko decenija kasnije, a naročito za poslednjih 10 godina – naučila sam i da kada osvojiš slobodu nema opuštanja – moraš da je braniš. Sloboda se ne podrazumeva, ona mora da se neguje poput najdelikatnije orhideje.
*
Eto, za primer uzmimo baš taj – „Studio B“.
Ko je tada, u tom bifeu jednog pozorišta mogao i pretpostaviti u kakvu nakazu će se pretvoriti ta „gradska“ televizija.
Nekada ikonoklastičan, sa pedigreom, moderan, progresivan, snalažljiv i okretan u struku, a danas potpuno ruiniran. Većina stanovnika nema pojma ni gde se nalazi na daljinskom upravljaču. Izmešten je, ne samo iz svesti građana nego i bukvalno – sa čuvenog 23. sprata Beograđanke na neku sumanutu lokaciju na kraju Zemuna.
Gradskoj redakciji, koja treba da bude prva na mnogim događajima po gradu i da ima solidnu startnu poziciju – ovako je iskomplikovan i onemogućen kvalitetan rad.
To je svakako namerno urađeno da se demotivišu profesionalci i da dobiju osećaj da su proterani u Gulag te da se razbeže što na druge poslove što u prevremene penzije te da svoje znanje i iskustvo ne mogu prenositi na mlade kolege. I tako je (vele)grad ostao bez svog rengena. Zlokobni lišaj korumpirane vlasti je mogao da se širi u tmini.
*
Ovo je samo jedan primer kako smo izgubili teško osvojenu medijsku slobodu, a da se nismo bunili – kao da smo dremali.
I, zato je vreme da glasamo kao dokaz da smo se probudili i da je neophodno prekinuti ovaj košmar.
Čudo (1.) desilo se – pobedila je Konstrakta.
Čudo (2.) dogodilo se – Severna Makedonija je u Palermu ostavila Italiju kod kuće golom Trajkovskog.
Možda se desi još jedno (treće) čudo 3.aprila.
A mitski (folklorno) znamo kako se izvanredni događaji uvek dešavaju u nizu od tri.
Kosmose, Ti pomozi.
*
Paradigma matriksa se menja na metafizičkom nivou – svet više nije isto mesto.
Vreme je da i mi pređemo ovaj nivo igrice i da stignemo na level „pro“.
I da slobodu počnemo da vraćamo na našu stranu ulice, sunčanu – da je preotmemo od tamne strane koja ju je zatamničila u sopstveni pomračeni um.
*.
P.S. – Ovaj tekst, sad tek shvatam, pišem simbolički na dan 27. marta – to je izuzetno dobar znak. Jer upravo tada je ispisana i uzvikivana fatalistička parola za sva vremena – „Bolje grob, nego rob“.
****
BONUS VIDEO: Dan koji je odredio sudbinu Jugoslavije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare