5
Zgrada Tigrastog Mačora je ovih dana pod opsadom. Bizarnom. Naime, locirana je u SBB kraju i nema dana da neka - po pravilu - devojka, poput Jehovinih svedoka, biva poslata da od vrata do vrata nudi prelaz na konkurentski "državni" kabl. Izbori se zgušnjavaju u vazduhu poput dima koji štipa oči. Jedna se rasplakala jer ne može da razume zašto su ljudi tako neprijatni prema njoj. Komšija je pokušao da je uteši. i objasni da je pijun u velikoj igranci. Da li je shvatila poruku - ko to zna. Naći će drugu.
Drugarica mi javlja iz EU da ne može da stigne ovaj vikend da „zableji“ na video pozivu jer sprema materijal za slučaj da kraljica Elizabeta napusti ovaj svet. Kaže kasne, a nepripremljeni su ako se tako nešto desi. Pitam – „Pa, jel bolesna?“ Kaže ona – „Nikad se ne zna, u godinama je.“ Medij na kome radi ne želi ništa da prepusti slučaju. Prekovremeni posao koji ju je zadesio biće uredno plaćen i nagrađen. Rekoh joj kako će zaraditi na smrti koja se još uvek nije desila. A ona kaže – „Propusti ranijih šefova su papreno skupi!“ – to je njen ugao posmatranja celog tog slučaja.
*
I moram priznati da me je ova cela situacija na ivici apsurda naterala da zamislim svet u kome će Kamila biti kraljica. Prvi put ćemo o „službenici naroda“ znati toliko sočnih detalja. Od najneverovatnijih audio snimaka seks razgovora sa budućim kraljem, lascivnih i perverznih reči razmenjenih u tom malom noćnom razgovoru, preko toga koliko je (bila) omražena zbog patnje koju je nanosila omiljenoj Di pristajući da bude deo ljubavnog trougla, pa do toga da je strastveni pušač. Poput neke vizije Džoni Rotena zamišljaš kraljicu Engleske koja ne vadi pljugu iz usta. Čist pank. I onda shvatim – kako zaista nema pravila. Kosmos je najluđi scenarista svih vremena i ujedinjenih nebesa.
*
Pravila, bez – kao motorciklista na zidu smrti. Džoni kad projuri na skejtu po ogradi Brankovog mosta u saobraćajnom špicu. Kada vadiš sprej da napišeš na zidu ljubavnu poruku. Prskaš po zidu, usred onih ružnih reči i lika zlikovca – nežna slova.
Pa, kad rizikuješ i poslušaš instikt. Pa ti – PUF – stigne priznanje. Kad si najpre samom sebi najbolji drug.
*
Često uđemo u neki šnit, u neki kroj, pa zaboravimo da možemo da budemo šta želimo. Volim „late bloomer“-e. Ljude koji su u zrelijim godinama otkrili da mogu da osvoje svet i rade ono što žele. Oni mi pokazuju da nikad nije kasno da pustiš maštu na volju i budeš šta želiš. Na primer, Timoti Liri. Čika doktorirao na halucinacijama i u pedeset odlučio da ima dom, porodicu i decu i uspeo – osnovao veliku familiju. Bori Todoroviću se dogodila slava posle 40, baš kao i Helen Miren.
*
Kao mala nikad se nisam penjala na drvo. Plašila sam se visine i razvijala strategije po horizontali. A onda sam provela popodne na platanu, na 15 metara i sedela na grani, u sred parka Manjež pre svog 50 rođendana. Urbani drvoseča mi je objasnio par stvari o lečenju drveća u gradskim zonama i onda smo krenuli da se dižemo u vazduh. Srce mi se našlo u grlu, ali osećaj da pobeđujem sebe ga je potom vratilo na još bolje mesto. Sad više ne mogu da se vadim na to kako se plašim visine. Da mi je neko rekao da ću se odreći tog pravila o vertikali rekla bih mu da je lud.
*
Sad mi ostaje još da se rešim pravila da NE pevam karaoke i onda sam može se reći – blama, bez. Dobro ne volim baš da se vraćam sama po mračnim ulicama, a i u redu je biti obazriv. „Ulice mračne nisu za devojke, kriju opasne likove.“ – pevale su Aske osamdesetih. Mada, u ovim ludim vremenima i valja biti pažljiv. Cela priča sa pravilima je da ona moraju da postoje da bi ih čovek unapređivao i prilagođavao boljitku zajednice. Ostala pravila kojima sami sebe ograničavamo na sopstvenu štetu su upitna. Posebno su klizava modna pravila jer šta je jednom bilo moderno više nije pa u krug. Kad pomisliš samo da ti je neko rekao pre 40 godina da će „jakuza“ tetovaže postati normalan deo svakodnevice i da će se svi tetovirati od glave do pete kao dobar dan – pomislio bi da je to nemoguće. Ali, očigledno je da živimo u vremenu kada je moguće nemoguće i nemoguće je moguće.
*
Ne znam kako vi, ali mislim da je ono pravilo zvano „nikad ne reci nikad“ ipak posebno važno za pitanje ljubavi. Često biramo partnere koji nastavljaju put prethodnog. I onda razmisliš i shvatiš – Čoveče, pa oni kao da su svi DNK rođaci. Ako taj ciklus i nije baš uspešan valja prekinuti i presabrati se. Sva moguća POP psihologija nam objašnjava kako biramo slične sebi i zato ako nismo imali puno sreće u ljubavi bilo bi dobro poraditi na sebi, Izlaziti sa sobom, udovoljavati sebi, bolje se upoznati i situacija na ljubavnom planu će se promeniti. Kada provedemo neko vreme u vezi sa sobom – počnemo da privlačimo ljude za koje smo nekad tvrdili – „ja nikad takvog ne bih privukla ili mene nikad takav ne bi privukao“. A možda baš te ruke drže ključeve ljubavne sreće.
*
Uz malo truda i tihovanja može se postati sam svoj Kupidon. U eri Tindera – prevari algoritam menjajući sopstvene reference i ono što jesi u stvarnom životu. I što bi rekao Nušić – Ne očajavajte, nikad, a pogotovo ne na dan Sv.Valentina – najveće potrošačke mašinerije posle Božića. Ne dozvolite da vas reklame sa srcima i baladama iskompleksiraju što ste sami ili što vaš partner nema novca za neki skupi dar. U ovom momentu je čist luksuz pun rezervoar benzina i obična vožnja kroz grad, a da ne govorim da je čist ćar što se uopšte ima vremena za izdvojiti i biti sa nekim oflajn. Biti sa nekim u stvarnosti stvarno u ovom momentu rasula civilizacije. Dovoljno je – Samo budi tu, pored mene ti. Kao u pesmi „Sanšajna“.
*
Sve u svemu – kako furaju dani ka proleću – predlažem nam da krenemo da upisujemo sva svoja pravila koja bi želeli da promenimo. i uživajmo u svakom momentu menjanja istih za bolje sutra. Koje bi svoje pravilo prvo eliminisali radi sopstvenog razvoja? Eto, ja ću skinuti sa liste pravilo da pred proleće isečem šiške pa se posle do jeseni gorko kajem.
BONUS VIDEO: Luna park: Superheroina u Diznilendu leta 2021.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare