U zgradi Tigrastog Mačora prošle noći spavali su samo viši spratovi. Nova komšika je raskidala od nekih 02.10 do 04.30. Bilo je urlanja, vrištanja, bogami i psovanja. Pomislih da će doći do sukoba dramatičnih razmera, ali onda ukapirah da dečko nije u stanu - cela drama se dešavala putem telefona. Nisam sigurna da je on uspeo bilo šta da kaže - činilo se da je to bio višesatni monolog. Kupidona nema više u stanu do. Za sad. *

U ovom Tamnom Vilajetu zahuktava se predizborna vreva. Biće to saga koja će trajati mesecima.

Aktuelni moćnici, a potencijalni gubitnici će se do poslednjeg sredstva braniti od izazivača. Ukoliko izgube poziciju zasigurno ih čeka odgovaranje pred svakakvim sudovima za neverovatnu količinu (zlo)dela koja su učinili u ovoj skoro dekadi koliko njihova prevara traje.

Tako da biće vremena i da se time bavim, a ovu priliku ću iskoristiti da se pozabavim izborom koji mi se čini baš zanimljiv za mozganje, a glasi – da li biram da postoji druga sezona „I tek tako..“.

Mislim, ukoliko me uopšte neko pita, a zamislimo sada da se pitam.

*

Kao neko ko je bio verni fan originalne serije „Seks i grad“ i neko ko je prezirao filmske verzije serijala – veoma razervisano sam ušla u ovaj nastavak sage. Priznajem da sam bila iznenađena objavom da se uopšte snima. Serija je nastala krajem devedesetih godina 20.veka i uspešno se nosila sa prvim godinama novog milenijuma – zašećerila je kraj i kroz filmove naplatila sve što nije kroz seriju. Reklo bi se – gde ćeš hleba preko pogače. Pride je isplivalo stvarno stanje odnosa u ekipi čuvene četvorke. „Gle, četiri gusara, bes u njima vri – jedan pukao od muke – ostalo ih tri“. Kim je konačno progovorila o neslaganjima sa Sarom i tako je Samanta „proterana“ u London.

*

Keri je ostala glavna sa – ispostaviće se samo svoje – dve prijateljice u Njujorku, od koga na žalost ne vidimo gotovo ništa. U originalu – Menhetn je bio „peta drugarica“ podjednako važan lik. Nema ni grada, kao ni seksa. Nema ni glume, ima dosta šmire i „šamaranja“ replika. Ali, najtužnije od svega je to što je razbijena u paramparčad priča o ženskom prijateljstvu.

*

U originalnoj seriji sve četiri junakinje su bile podjednako tretirane i imale su svoje linije priče i to je nešto što je bio čist ćar. Svaka je bila pre svega svoja. Međusobno su se i razumele, a i ne. Sukobljavale su se i mirile, ali su prevazilazile sve različitosti i nalazile zajednički jezik i napredovale. Samim tim i onome koji gleda – iz situacije u situaciju – menjao se objekat identifikacije. Nekada si znao tačno kako se oseća jedna u nekoj njenoj drami, a nekada si tako dobro kapirao zašto druga reaguje baš tako u zadatoj zavrzlami. Mogao si da prepoznaš sebe u svim tim izazovima života na štiklama u džungli na asfaltu koji zahteva prevazilaženje raznih peripetija koje ti razvijaju socijalnu i emocionalnu inteligenciju.

*

Posle prve epizode – „I tek tako..“ – poželela sam da dam priliku da sa Keri opet budem prijateljica. Pomislila sam da će smrt Zverke doneti slojevitu priču o gubitku koju će ljuštiti po slojevima tokom sezone. Međutim, već na samom startu druge epizode postalo je sasvim jasno da od slojevitosti nema ničega. Desila nam se šećerlema – fina na oko, ali bljutavog ukusa – lepa slikovnica gde su likovi razvijani na ivici karikature.

*

Dobili smo bogatu udovu gotovo nemu i večito zapitanu koja šeta naokolo visoku modu instagramski tretirajući stvarnost sa dve drugarice. Apsurdno je da se Keri kao liku gotovo ništa ne dešava, dok sada već sporedni likovi žive svoje živote tamo negde na obodu serije. Pri tom su i njihovi životi papazjanija konfuzije novih pravila političke korektnosti i raznih oblika seksualnosti i pokušaja da se prave da rasizam ne postoji.

*

Nema tu više ni zapitanosti, ni ironijske distance ni humora što beše zaštitni znak. Ovo nema više nikakve suštinske veze sa problematikom ikoga na planeti Zemlji. Čak i trapavost i arogancija sa kojom žongliraju problematiku LGBTQ zajednice je zaista bizarna. Zapanjujuće je da su isti producenti ikada dobijali pozitivne kritike za razbijanje predrasuda i pomaganje manjinskim zajednicama. Sada je sve to tako neprirodno i nategnuto da se čak stiče i utisak slepila za stvarno stanje na terenu. U redu je staviti ružičaste naočare ponekad, ali žmuriti je zaista neukusno.

*

I da, na žalost, upropaštena je jedna od baš važnih tekovina istorije pop kulture – originalni serijal. Ovaj pokušaj je kao „happy meal“ – okej je dok gledaš epizodu, ali posle ti bude teško u stomaku i ostane ti ukus plastike na nepcima. Nezdravo je, a čak nije ni „guilty pleasure“. Devojke šta ste iscedile – iscedile ste – od kore limuna ne može limunada, pa makar dubile na činčila trepavicama. Manite se te priče, aman.

*

Sve u svemu, od cele sezone najzabavniji je lik koga nema, a to je Samanta koja se pojavljuje sa manje od 10 reči ukupno napisanih kao poruke na telefonu. Tako da je dobitnica ovog projekta ona koja ga je odbila – Kim Katral sa mudrom odlukom da završi tu priču. Jer je ponekad najvažnije znati kada se povući dostojanstveno, a ne da moraju da te gađaju trulim paradajzom da se povučeš – kako u seriji tako i u politici, a i u životu. Važno je znati kad je dosta.