Ivan Mrđen Foto: agencija Intelier

Često ćete čuti ili pročitati da narod u Srbiji ima pamćenje ne duže od dva teve dnevnika. Ima o tome sjajan aforizam Ninusa Nestorovića: “Vezu sa stvarnošću morali smo da prekinemo. Imali smo drugu na čekanju.”

Stalno nešto “novo”, da ne bismo mislili o posledicama nečega što je ne tako davno bila “vest dana”. Otuda je dobro što neki učesnici protesta “Srbija protiv nasilja” uporno podsećaju na sve moguće nepodopštine vlasti koju oličava predsednik svega ovoga, od poplava i “filmskog spašavanja zavejanih”, preko Savamale, helikoptera, novinarki koje kleče, pijaće vode u Zrenjaninu, naplatne rampe Doljevac, “najsmešnijeg virusa”, izbora u vreme pandemije, sve do “bolje bi vam bilo da gajite decu”…

Kao da u našem kolektivnom pamćenju nema mesta za više od dve teme za razmišljanje. Neki kažu, i dve su mnogo, jer je veći deo mislećeg potencijala odavno popunjen “velikim idejama”, koje su toliko ukorenjene tako da pored njih “ni trava ne raste”.

Jedan od mojih omiljenih tviteraša nedavno je napisao da je “zbog ideja ‘velika Srbija’ i ‘svi Srbi u jednoj državi’ stradalo i proterano više Srba, nego što je to učinio ijedan okupator do sada”.

“Tvorci tih ‘ideja’ su i danas na vlasti. Najgore od svega je što je to ludilo legitimna politika i mnogih, nazovi, demokratskih stranaka. Ne vidim izlaz, sem kolektivnog reseta…”, napisao je lik koji svoje objave potpisuje kao Keyser Söze.

Uoči Vidovdana je novinar i pisac Tomislav Marković objavio sjajnu analizu pod naslovom “Kosovo, nebeski narod i druge izmišljotine”, nabrajajući “šta su sve ovdašnji maštari izmaštali i kakvim su nas sve izmislicama i besmislicama zasuli i preplavili”:

“Toliko smo ogrezli u njihove halucinacije da jedva držimo glavu iznad mora uobraženja i tlapnji, dišući na slamku. U viđenije izmišljotine našeg simboličkog poretka spadaju Kosovo, Velika Srbija, stanje ugroženosti, svetska zavera protiv Srba, socijalistička Jugoslavija kao tamnica srpskog naroda, Albanci kao niža bića, truli Zapad, majčica Rusija kao zaštitnica i spasiteljka, jedinstveni nacionalni identitet, nebeski narod, narod najstariji, večita opkoljenost neprijateljima, domaći izdajnici i strani plaćenici, snage haosa i bezumlja, nacionalno jedinstvo, vekovne srpske podele kao uzrok naše propasti, srpski narod bogonosac, zaostalost kao prednost, humano preseljenje, svi Srbi u jednoj državi, ujedinjenje svih Srba, opredeljenje za nacionalno carstvo nebesko, nebeska Srbija…

Pa onda: pobednici u ratu – gubitnici u miru, ratnički narod, zvona na Notr-Damu koja su oglasila ishod Kosovske bitke, Miloš Obilić i devet Jugovića, izdaja Vuka Brankovića, četnički antifašizam, Tito koji nije bio Tito, merkantilni Zapad i duhovni Istok, sitni KGB-agentić Putin kao najveći svetski državnik, Crnogorci kao izmišljena nacija, drugo i drugačije kao večni izvor pretnje našoj krhkoj autohtonosti i originalnosti, i tako redom, spisak je dug kao svetlosna godina, i to prestupna.”

Pobrojane himere već decenijama čine osnovni sadržaj javnog govora, predstavljene su kao mentalni orijentiri, ključni pojmovi dominantnog svetonazora, dogme osveštane tradicijom, orosi istine, aksiomi koji se ne dokazuju, svete utvari, a zapravo su samo utvare.
“Udarnički su naprezali usamljene moždane vijuge naši umnici i pametari, memorandum-dum akademici i kratkotrzajni intelektualci, istoričari od 120 milimetara i poluautomatski pisci, protivtenkovski profesori i kombinovani artiljerijski bardovi, ne bi li nas snabdeli mentalnom municijom za odbranu od izmaštanih neprijatelja.

Nakon višedecenijskog udruženog zločinačkog poduhvata protiv uma, duha, duše, morala i intelekta sopstvenog naroda operacija je uspela: nacionalistička priviđenja postala su osnovno psihičko gradivo miliona ljudi. Svi smo se kolektivno preselili u banalne ideološke snove, preobražavajući sopstvenu stvarnost u noćnu moru”, napisao je Marković.

Razumljivo je da su ideolozi i operativci izmišljali i primenjivali razne nacionalističke tlapnje, zarad dominacije i moći, opstanka na vlasti, bezgranične pljačke i odavanja neobuzdanom nasilju. S druge strane, značajan deo stanovništva, takozvanog naroda, stavio je sebe na milost i nemilost raznoraznim spisateljsko-akademskim nacionalnim budilnicima prihvatanjem njihovih sumanutih ideja. Tako su se dobrovoljno našli u vlasti primitivno-narodnjačkih predstava o svetu koje se uglavnom svode na plemensku logiku, paranoju i rat do istrebljenja.

Što bi rek’o moj drugi najomiljeniji aforističar, Radivoje “Lale” Bojičić: “Da bismo bili veliki narod, fali nam samo milijardu Srba!”

************************

TAGOVI

NINUS NESTOROVIĆ

TOMISLAV MARKOVIĆ

RADIVOJE “LALE” BOJIČIĆ

“VELIKA SRBIJA”

“SVI SRBI U JEDNOJ DRŽAVI”

KAYSER SOZE

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar