Piše Ivan Mrđen: U zagradi (72)

On je navodno otrčao do obližnje okretnice da izvesti o incidentu, mada nije isključeno da je to učinio u strahu od linča ozlojeđenih, što se vidi i po napadu nekolicine pritrčalih Zemunaca na čoveka za koga su pomislili da je vozač autobusa sa garažnim brojem П40537, koji pripada firmi „Unacop“. Međutim, pravi „linč“ u komentarima po portalima i društvenim mrežama uglavnom se bavio poodmaklim godinama vinovnika ovog karambola.Tri su osnovna razloga zašto čovek od 72 godine vozi autobus po beogradskim ulicama. Nedostatak para i potreba da pored (verovatno) skromne penzije dodatno zaradi, zato što manje košta poslodavca, jer ne mora da mu plaća penziono i socijalno osiguranje, i mnogi mlađi vozači su pobegli i voze po Evropi za mnogo više para.„Ako je čovek zdrav i ako je prošao regularne zdravstvene preglede nije problem da i u tim godinama bude za volanom“, ispričao mi je preksinoć moj drug Marjan, vozač u Gradskom saobraćajnom, inače pokretna urbana legenda poznat kao „bus paparazzo“. Uz sugestiju da više pažnje posvetimo problemima koje imaju njegove kolege kod privatnih prevoznika, od dužih smena i većeg broja polazaka do svakojakih „šklopocija“ koje voze, posebno po obodu grada.Neko sa prezimenom Popara je sve to precizno opisao na sajtu „polazak.com“ (deo „European bus timetables i ticket booking“), gde za prevoznika „Unacop“ gotovo da nema pozitivne ocene: „Oni voze i liniju 81 u Beogradu. To je katastrofa. Ne zna se da li su stariji vozači ili autobusi, kao da se vozite na traktoru. A o kašnjenjima da i ne govorim, svaki treći polazak preskoče“.* P.S. Autor ovog teksta za koji dan puni 72 godine.