Piše Ivan Mrđen: “Turbulentna epoha”

Ne bih se upuštao u raspravu sa ovogodišnjom dobitnicom Nagrade grada Beograda za novinarstvo, koja mi je ovo poručila ispod mog komentara pod naslovom “April u Beogradu”. Ma koliko mi lično smetalo što se još malo pa pet punih decenija mog rada u medijima, od “Večernjih novosti” iz njihovih najboljih i najtiražnijih dana, preko “Omladinskih novina” i “Duge” do “Borbe” Stanislava Marinkovića, “Vremena”, “Danasa”, “Naše borbe”, “Blica” i evo već treća godina na portalu Nova.rs – omalovažava nekakvim “kodom opasnog jednoumlja”, usađenim u vreme “strogo kontrolisanih medija, baziranih na političkoj propagandi”…Umesto o meni, ‘ajmo malo o toj “turbulentnoj epohi”. Koju je moj prijatelj Radivoje Bojičić sjajno opisao sledećim aforizmom: “Današnje generacije odrastaju i vaspitavaju se u duhu tradicionalnih vrednosti, kao što su siromaštvo, nepravda, korupcija, kukavičluk, lopovluk, laži i prevare.”Za takvo “vaspitanje” je prosvetna radnica iz Kragujevca Ljubinka Boba Nedić pre godinu dana okrivila upravo medije.“Organizuju se po školama nekakva predavanja o štetnosti droge i o bolestima zavisnosti, nije da nije. U isto vreme deca i dalje prolaze pored kioska, a u njemu sa naslovnih strana sramnih izgovora za dnevne novine, uredno poređani izveštaji o zdravstvenom stanju pevača posle saobraćajne nesreće koju je sam napravio, pun droge i alkohola, sa oduzetom vozačkom dozvolom i ogromnim prekoračenjem brzine. Idol mladih. Kažu – baš lepo peva i skroz je kul. Zakoni blagi, poštenima u policiji je više muka od obustavljenih hapšenja ili ekspresnog oslobađanja uhapšenih, pravosuđe ne vredi ni pišljiva boba! Talovi, strahovi, korupcija, pretnje, talovi, strahovi – i sve u krug.”Ona je tom prilikom ukazala da odavno nije bilo ovako teškog perioda za roditeljstvo, te da se nikad detinjstvo roditelja (kao jedinog iskustvenog znanja o odrastanju koje roditelj može imati) nije ovoliko razlikovalo od detinjstva dece.“Današnji roditelj se više uplaši kad dete kaže da mu je dosadno, nego kad ima temperaturu od 40 stepeni. Potrči da mu skine zvezde s neba da se dete slučajno ne bi dosađivalo, a ne zna da nema kreativnosti bez ‘dosadno mi je’, nema snalažljivosti, nema ideja, rešavanja problema, samostalnosti… I tu uleti univerzalni terminator dečje dosade – mobilni telefon ili tablet. Dete mirno ko bubica, frejmovi lete, pikseli lude, oko vidi više nego što mozak može da obradi. Od svega toga, roditelj samo vidi da detetu više nije dosadno, pa ni roditelju ne dosađuje. Blažena idila.”Nekako u isto vreme, o tome se pričalo i u jednoj od onih epizoda “Utiska nedelje” kad su teme više nego ozbiljne, ali se sve brzo zaboravi jer nije bilo “zvučnih imena” i političkih prepirki i pikanterija. Tom prilikom osnovno pitanje je glasilo: Kakvo je mentalno stanje mladih i da li možemo da očekujemo mentalno zdravu decu u ovim okolnostima? Neposredan povod bio je poznati “slučaj Trstenik”, kad su tri učenika maltretirali profesorku, snimali i smejali joj se...„Živimo u jako toksičnoj atmosferi i živimo u društvu koje obiluje netolerancijom. Živimo u društvu u kom je veliki socijalan pritisak, on je opterećujuć i za nas u ovim godinama, sad zamislite sve to na detetu koje raste i razvija se i želi da se dopadne svima i ima jak medij u svom džepu – mobilni telefon i društvene mreže“, rekla je profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Tamara Džamonja.„U okviru istraživačkog rada otkrila sam da 80 odsto dece ne prepoznaje govor mržnje. Ne mora neko nekog eksplicitno da vređa u medijima, nekad je ton neprijatan i može da oboji percepciju te osobe. Deca kad prepoznaju kažu ‘pa dobro, to je društveno prihvatljvo’. Imaju ideju da je život loš, agresivan i smatraju i da ljudi moraju da budu i zli da bi se bolje snašli u svetu. To dolazi od nas. Pogledajte javni diskurs i narativ koji je dominanatan u medijima“, rekla je istom prilikom psihološkinja i osnivačica Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković.Može li se sve to tek tako nazvati “turbulentnom epohom”, pa onda pod taj tepih gurnuti sve one “vrednosti”, o kojima govori Bojičić? Može li se, s druge strane, sve to pravdati tako što će se svima koji pamte neka druga vremena i običaje zapušavati usta etiketom “komunjare” i “kodovima jednoumlja”?Umesto odgovora, evo jednog sjajnog tvita lika koji objavljuje pod firmom “Lament nad Beogradom”: “Na ruševinama starog jugoslovenskog sveta nije se podiglo ništa čestito ni novo. Opaka, opasna, nedoučena, musava lava obrušila se na građevine, spomenike, teatre, ljude i knjige. Svakim danom odvija se prodaja svih vrednosti, sveg duhovnog i moralnog kapitala zemlje.”BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša "Borba" dala?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ivanmrentajenamanaaborbadala-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3139168"]