4
Odmah da kažem, nemam ništa lično protiv čoveka. Za njega važi onaj antologijski aforizam Vlade Bulatovića Viba "idealisti su se snašli materijalno, a materijalisti idealno".
Da nije tako teško da bi uspeo da bude abonent čuvenog skupštinskog restorana u čak devet saziva, sve u svemu nekih 26 i kusur godina. Neki bi to nazvali narodnim poslanikom, ali ako je verovati sajtu „Otvoreni parlament“ gotovo da nema nikakvih tragova njegove aktivnosti na polzu naroda i države. U međuvremenu je, za svaki slučaj, promenio i stranku, pa je polumrtvog vuka zamenio poletnim vučićem.
Poslednji njegov govor, prema istom izvoru, bio je hvalospev tadašnjem premijeru, kasnije predsedniku svega ovoga, što je “pokazao izuzetno odgovoran odnos prema građanima Srbije, prema našoj javnosti, a posebno prema ženama i pripadnicima novinarske profesije, jer je održao obećanje o razrešenju ministra odbrane zbog neprimerene i neprikladne izjave”. Bilo je to u martu 2016. godine, a „smenjeni“ ministar vojni je kasnije postao direktor Bezbednosno-informativne agencije, pa ministar policije…
E, sad zamisli da je poslednje što ti se piše kao govor i hvaljenje tada predloženog ministra vojnog, široj javnosti poznatog kao vozača državne bankarke, kasnije udomljenog u pošti, gde se proslavio debelo preplaćenim menjanjem logoa i slikanjem po egzotičnim destinacijama, dok su radnici iste te pošte manje više u stalnom štrajku… Mada je i to deo iste ulizičke priče, mora da taj nešto valja kad ga je „veliki šef“ odabrao za tako važnu državnu funkciju…
***
Nemam, ponavljam, ništa lično protiv Aleksandra Čotrića. Čak veoma cenim neke njegove aforizme, koje u novinama i časopisima objavljuje skoro četrdeset godina, zbog čega je jedan od najistaknutijih pripadnika Beogradskog aforističarskog kruga i član Upravnog odbora ovog udruženja. Uz sve to je i predsednik Skupštine Fonda „Radoje Domanović“…
Problem je samo što su poslanici poput njega gotovo nesprestana inspiracija svih ovdašnjih satiričara. Evo, na primer, u zimskom trobroju “Ježa”, koji još na nekim boljim kioscima čeka da ga uskoro zameni prolećni, od dvadesetak sličnih da pomenem četiri:
„Ovi naši konji u Skupštoni su daleko opasniji od trojanskih, jer nemaju šuplje telo nego glavu.“ (Ninus Nestorović); „Za mnoge je Skupština sigurna kuća“ (Momir Vasić); „Narodni poslanik je zadovoljio i šefa sale i šefa kuhinje. U skupštinskoj sali je ćutao i dizao ruku, a u skupštinskom restoranu je ćutao i otvarao usta.” (Dragoslav Mitrović); “Nahrane se u skupštinskom restoranu, pa za govornicom mogu da jedu govna“. (Srđan Hadžić)…
PROČITAJTE JOŠ:
Zbog toga me pomenuti poslanik veoma podseća i na dr Džekil i na mister Hajda. Samo tako je moguće da, na primer, napiše aforizam u kome kaže da su „poslanici vlasnici svog mandata, ali ne i svog mišljenja” ili onaj “govorio bi taj poslanik sve što mu padne na pamet, ali nema na šta da mu padne“…
Ili aforizam koji se može smatrati kratkom istorijom spomenute partije, koju je napustio zarad naprednjačkih tantijema: „Podelili smo članovima stranke stanove, lokale i kredite. Tako smo naš politički program upotpuno ispunili.“ Plus poneko mesto u upravnim odborima poludržavnih firmi…
To, međutim, ne smeta organizatorima raznih festivala i aforističarskih smotri, te dodeljivačima sve brojnijih nagrada da svako malo na neki način istaknu baš njegov “savremeni doprinos srpskoj satiri”. Tako su mu ovog prvog aprila u Jagodini dodelili nagradu koja nisu ime Žikice Jovanovića (1950-2005), satiričara, novinara i slikara koji je pisao aforizme i satirične kolumne pod naslovom „Iskosa“ za tamošnji nedeljnik „Novi put“, a na Radio Jagodini uređivao i vodio satiričnu emisiju „Čičak“.
Žikici to ostalo kao nadimak za sva vremena, a na vest o ovakvoj odluci neko je primetio da se „za A. Ć. baš lepe nagrade“. K’o čičak! Ne bih da insinuiram, ali ima nekog rezona u tvrdnji da priređivači satiričnih manifestacija računaju i na određenu materijalnu pomoć mister Hajda, odnosno gospodina poslanika, tako što će nagraditi ili u kakav plaćeni žiri uvrstiti doktora Džekila, kao uvaženog kolegu…
* * *
To što on već godinama nema novi aforizam na nivou svojih najboljih ostvarenja, nekako podseća i na Topaloviće iz “Maratonaca”, kad im Bili “Piton” kaže da nisu novi sanduk napravili trideset godina, već samo lakiraju stare koje on vadi iz grobnica.
Teško da bi se u skorije vreme mogli očekivati, na primer, ovakvi aforizmi: “Izdajnik je onaj koji kaže da je Kosovo izgubljeno, a patriota je onaj koji ga je izgubio.“; „Današnji faraoni su na vrhu piramide.“; “Vlada i parlament imaju svoje jasno defenisane nadlžnosti odlukama predsednikovog kabineta.“; „Predsedniku ne samo da su potrebno savetnici, nego mu je potrebna i stručna pomoć.”…
BONUS VIDEO: Ana Brnabić posle kolegijuma
