0
Ovog, kišnog, srpskog proleća, težnja za slobodom na ulicama Beograda, izražena je i pojavom dva zaboravljena nacionalna simbola. Nezvanična himna protesta postala je Dositejeva pesma “Vostani Serbie”, koju je komponovao Vartkes Baronijan, a prošlog petka pojavila se i zastava koju je u prvom Ustavu Srbije “nacrtao” Dimitrije Davidović.
“Na njoj nema dinastičkih i rusofilskih momenata, naprotiv, raspored boja predstavlja obrnute francuske boje, a ne obrnute ruske, kako je to kasnije definisano, što pokazuje da jedan mali narod, u tom trenutku još uvek pod otomanskom vlašću, teži idealima građanske revolucije, a ne priklanjanju drugoj imperiji”, komentarisao je moj prijatelj Vojislav Todorović, uz podsećanje da je Sretenjski Ustav suspendovan posle samo 55 dana od strane knjaza Miloša i Visoke porte.
Pojavu ove zastave na aktuelnom “majskom prevratu” pozdravio je i Slobodan Georgiev, što je izazvalo lavinu komentara raznih “patrijota”, pa i ličnih uvreda na toj nekoj njihovoj “osnovi”, zbog čega me ne čudi da je kolega sam sebi isključio i sliku i “ton” sa ovom tviter objavom.
Time je, bar za neko vreme, smanjena mogućnost da ta i takva zastava dosegne slavu čuvenog “ferari” barjaka, jednog od simbola “88 dana koji su svetu pokazali jedno drugo lice Srbije”. Tako smo u zimu 1996/97 nazivali građansku pobunu zbog pokušaja Slobodana Miloševića da prepravi rezultate lokalnih izbora, posle kojih je tadašnja opozicija preuzela vlast u Beogradu i još 23 varoši diljem Srbije. Što se i danas smatra najvećim, možda i jedinim pravim uspehom ove vrste političkog delovanja.
PROČITAJTE JOŠ
„Bila je tu i čuvena Jamajka zastava, pa i čupačups balon na naduvavanje, ali je naša zastava jedina nošena svakog dana. I kad je bilo kiše, i kad je bilo snega, nevremena, pa i tuča – ona je bila tu. Tako je postala simbol i ljudi su jednostavno počeli da pričaju da su zabrinuti ako je odmah ne primete”, pričao je nedavno za BBC na srpskom sada 53-godišnji Igor, vlasnik zastave jednog od najpoznatijih automobilskih timova.
Crvena zastava sa crnim konjem na žutoj pozadini bila je na ulicama Beograda i oktobra 2000. kad je Milošević svrgnut sa vlasti, kao i na opozicionim skupovima „1 od 5 miliona” krajem 2018. i tokom 2019. godine. Zato je veliku pažnju privukla i na tekućim protestima „Srbija protiv nasilja”, posle dva masovna ubistva na teritoriji Beograda u kojima je ubijeno 18 ljudi, uglavnom dece i mladih.
„Svaki put kad smo je iznosili na ulicu, bila je tu zbog nepravde“, priseća se Igor, koji nije želeo da mu se pominje prezime, dodajući da je reč o zastavi koja jeste njegova, ali da je za nju „zaslužno mnogo ljudi”.
„Simbol zastave je mnogo važniji od nas samih, nismo mi tu bitni. Ljudi ne znaju ko smo mi, ali zato uvek kažu – ‘evo je Ferari zastava’.”
Ljudi uglavnom ne znaju ni ko su članovi Političke platforme Solidarnost, koji su posle šestog protesta “Srbija protiv nasilja” ustvrdili kako je “veliku pažnju okupljenih izazvala njihova zastava sa likom Supermena”. Uz pomalo nategnuto objašnjenje da “ona simbolizuje solidarnost, što nam je sada u društvu najpotrebnije”.
Oni kažu da su “Supermen i Superžena za mnoge generacije u našoj zemlji simboli borbe za pravdu, borci protiv nasilnika protiv kakvih se i danas ljudi masovno bore na mirnim protestima na našim ulicama”, Ja opet mislim da je poslednje što Srbiji u ovom trenutku treba nekakav novi “superheroj”, koji bi se potom pokazao kao novi kalif umesto kalifa…
Zato je mnogo razumljivije njihovo objašnjenje da je posle tragedija u školi “Vladislav Ribnikar” i okolini Mladenovca došlo “vreme da jasno kažemo da smo spremni da se izborimo protiv nasilja”:
“To nasilje su i mržnja i podele koje seju ljudi iz vlasti, ali i ucenjivanje ljudi minimalnim platama kojima se oduzima dostojanstvo radnicima, kao i pokušaji privatizacija javnih dobara, resursa i usluga što vlast pokušava da progura preko Zakona o upravljanju privrednim društvima koji je Vlada nedavno usvojila pa povukla pod pritiskom javnosti.”
Istini za volju, sve ove pojedinačne pokušaje da se posebnim zastavama skrene pažnja na neke ideje ili organizacije čini daleko težim najnovija akcija mojih prijatelja iz pokreta “Kreni-Promeni”. Dve hiljade zvaničnih zastava Republike Srbije, uz jednu veliku koja je ponosno nošena odmah iza čela kolone, činilo je nezaboravnu sliku, upravo kao simbol borbe ljudi različitih profesija, zanimanja, uzrasta, uverenja i ubeđenja, koje spaja želja za normalnom Srbijom.
Zastave su kupljene sredstvima koje su donirale pristalice i simpatizeri ovog pokreta. Interesovanje je bilo ogromno, pa je (da li baš slučajno?!) u prošli četvrtak “pao” sistem za uplatu i više od 400 uplata je odbijeno. Zbog toga je došlo do izvesnog debalansa, pa se pridružujem apelu iz “Kreni-Promeni” da oni koji su nameravali da pojedinačnim uplatama od 200, 300, 1.000 ili koliko već mogu – to učine ovih dana.
Detaljnije na https://kreni-promeni.org/donacije/
* * *
Najlakše bi bilo da zaključim kako su zbog svega toga, i sutra uveče na platou ispred Rosandićevih konja sve zastave dobrodošle, kako to sugeriše i naslov ovog komentara. Of course, osim onih koje promovišu i simbolizuju nasilje, protiv koga se borimo tako što precizno, jasno i glasno ukazujemo na izvore, protagoniste i podstrekače tog društvenog zla.
BONUS VIDEO Protesti su najbolji lek za srpsko društvo, dešava nam se vapaj za državom
