“Nemojte ovo zeznuti”, tim rečima je Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od više od 1.100 članova akademske zajednice koji su potpisali proglas “Srbija protiv nasilja”, završio u petak uveče svoje obraćanje okupljenim građanima.
“Čitavu deceniju ne postoji sloboda medija, javni prostor je zagađen nasiljem sa nacionalnih frekfencija. Kao najviša vrlina ističe se odanost i podaništvo prema vlasti. Na vapaj građana da Srbija više ne bude takva zemlja, vlast je odgovorila hajkom i uvredama koje šire narodni poslanici”, naglasio je profesor Jovanović.
On je svoju kratku poruku sa početka ovog teksta “došapnuo organizatorima”, svestan činjenice da će se, posebno sa najavom još masovnijih okupljanja i radikalizacijom delovanja, proporcionalno uvećavati i mogućnosti da neke pogrešne procene ili pojedinačni ekcesi skrenu pažnju sa opravdanih zahteva i već šest puta potvrđenog dostojanstvenog i nenasilnog karaktera protesta “Srbija protiv nasilja”.
To se već iste večeri pokazalo sa tragikomičnim mokrenjem ispred glavnog ulaza u zgradu na kojoj iz nekog razloga još stoji tabla “Vlada Republike Srbije”. Iako je većina okupljenih, sve sa policajcima u civilu, uverena da već odavno “Alisa više ne stanuje ovde”, da umesto filadendron premijerke i resornih štiklica o svemu “brine” i naročito odlučuje samo jedan čovek na sasvim drugoj adresi, koji se na njih, narodski rečeno popišava gotovo svakodnevno, prostakluk te vrste je poslednje što treba aktuelnom “majskom prevratu”.
Dok sam ovo pisao, da budem iskren, nisam imao ni snage ni volje da pogledam u kojoj meri je ova bedastoća usamljenog pojedinca, inače žestoko izviždanog od onih koji su mogli da vide šta se događa, iskorišćena u propagandi po podguznim medijima. Bez obzira što je, i to se veoma brzo pokazalo, reč o liku koji sve to “trpi” još od “najvećeg mitinga u istoriji”.
Jer ako je jedan od mojih najjačih utisaka bilo uredno slaganje otpadaka, posebno plastičnih flašica, u za to predviđene korpe ili oko njih, a onda to u jednom od pomenutih “medija” okvalifikovano kao “ruglo” i “slika i prilika protesta” – šta tek očekivati od nečega što je zaista ruglo, ali nipošto ne može (i ne sme) biti slika i prilika građana koji su se pobunili ne samo protiv nasilja, već i primitivizma i nekulture u javnom prostoru.
PROČITAJTE JOŠ:
A primitivizam i nekultura su toliko zagadili javni govor i sve vidove komunikacija da ih ponekad i ne primećujemo. Tako je veoma agilna i protestima privržena tviterašica Ksenija iste večeri napisala: “RTS Dnevnik, treća vest, snimak iz drona dosta korektan i reporterka-idiot koja dva puta umesto Omer Mehić izgovara Meho Omerović. Meho se usr’o gospođo, Omer je ubijen!”
Na to je reagovala moja prijateljica Jasmina Dobrilović: “Ne znam ko je Ksenija i čime se bavi, ali je strašno nasilje napisati za novinarku da je idiot jer je napravila lapsus dok je uživo izveštavala sa protesta! To se jednostavno dešava i sigurno nije namerno, jer je kompletno javljanje sasvim korektno.”
Ako su neki od glavnih zahteva protesta usmereni ka javnom servisu (smena rukovodstva, promene u REM-u), ako sa te strane nismo očekivali ni ovoliko korektnosti, posebno posle nemuštih saopštenja između dva protesta, zaista nije u redu na taj način kritikovati jednu grešku reporterke. Ako je ikakvo opravdanje za nju, na RTS-u poginuli major Omer Mehić i ostale žrtve udesa helikoptera kome je naređeno da leti kad nije trebalo i da sleti gde takva letilica nikad nije sletela nisu pominjani svih ovih godina, baš kao ni nesretni bivši poslanik čije su generalije gotovo palindrom, kako označavamo izraze koji se isto čitaju i unatraške.
Ne treba baš sve odmah popišavati. Tim pre što će, s druge strane, svi iole istaknutiji učesnici protesta odmah biti izloženi gomili proseravanja, poput napada “viva la dive” na Seku Sablić ili prizemnih komentara na račun glumca Milana Marića.
Pa je onda važnije šta je on nekad negde izjavio o zločinima iz devedesetih nego ono o čemu je upravo govorio sa bine ispred Rasandićevih konja. A rekao je: “Ne zemlja mržnje, ne zemlja straha, ne zemlja u kojoj vam vlast kaže idite negde drugde ako vam se ovde nešto ne dopada. Ne zemlja nesrećnih!”
Ponekad nismo ni svesni da, zalažući se za nešto ispravno, možemo da uvredimo i ljude koji misle kao mi. Takvi su, mada je i to na prvi pogled veoma teško uočiti, naslov i komentar objave na našem portalu, kad je odluka Željka Mitrovića da finale ozloglašenog rijalitija “Zadruga” sa četvrtka uveče pomeri na petak u 18 časova, baš u vreme šestog po redu protesta “Srbija protiv nasilja” – nazvana “skandaloznom”.
Ja zaista ne vidim šta je tu “skandalozno”?! Zar mislite da bi iko od ljudi koji u sve većem broju izlaze na ulice Beograda i ostalih varoši po Srbiji ostao kod kuće zbog promene termina finala “Zadruge”?! Da gleda nešto za čije se trajno ukidanje zalaže, da saučestvuje u pljački nesrećnih ljudi koji se izlomiše da “glasaju” za ovu ili onu nesretnicu ili ovog ili onog siledžiju.
Da je takav naslov uvreda za sve njih, pokazala je i činjenica da je više od polovine učesnika protesta krenulo od kuće još dok su trajala prva dva više nego neizvesna seta Novakovog polufinalnog meča u Rolan Garosu…
Zato je pomenutu odluku onog čija je “najveća vrlina odanost i podaništvo prema vlasti” trebalo nazvati “smešnom”, “jadnom”, “bednom” ili “očajničkom”. I tačka!
