“Znaš li da je Slaviša u novčaniku godinama nosio jedan tvoj tekst iz Blica”, reče mi u nedelju koleginica Suzana Miličić, dok smo na Novom bežanijskom groblju obeležavali šest meseci od kako nas je napustio Slaviša Lekić (1959-2021).
Rekoh da znam, nekoliko puta mi je lično pokazao taj požuteli isečak novinskog papira iz 2005. godine, uz napomenu da ga ne čuva samo zbog uspomene na našeg kolegu i prijatelja Pericu Vučinića (1959-2005), nego zato što sam “napisao reportažu u devet redova”:
Novo groblje, četvrtak, 28. april. U podne sahranjen Čeda Mirković. Sat kasnije general Dane Petkovski. U pola četiri opelo za Pericu Vučinića. Počasni plotun za kremaciju desno. Orkestar svira “Tiho noći” za ispraćaj levo. U četiri crkvena zvona. Red za saučešće. Znani i neznani, žamor prepoznavanja. Povorka, uz cvrkut ptica. Nepoznat ženski glas čita govor Slaviše Lekića. Potmulo udaraju grumeni zemlje po Peričinom kovčegu. Razvedrava se.
“Stara škola Novosti, kad jednom naučiš da misliš brzo, a pišeš kratko i jasno, to ostaje za sva vremena”, rekao bi u takvim prilikama moj prijatelj Zlaja. Ostarilo se, umesto redovima tekstove sad merimo karakterima, pa se bojim da neće biti baš razumljiv pokušaj da posle 17 godina napišem nešto slično:
Sreda 11. maj. Komemoraciji Veselinu Simonoviću (1958-2022) u “Dorćol Platzu” prisustvujem samo na početku. Mada bi mi Vesa opravdao i potpuni izostanak. Pola sata kasnije na Lešću sahrana Zlatka Stevića (1942-2022), kolege iz najboljih dana Večernjih novosti, drugara iz Mirijeva. Sve nas manje ima tu, saučešće porodici, piće sa drugarima. U pola dva opelo Vesi na Novom groblju. Red za saučešće. Znani i neznani, žamor prepoznavanja. Sahrana u Aleji zaslužnih građana. A na nebu vedrina, oni su sad tamo…
****
BONUS VIDEO: Sahrana Veselina Simonovića – kapela i povorka
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar