Piše Ivan Mrđen: Sad imate skoro sve…

Onomad kad je SBB prešao u ruke novih vlasnika, nije se moglo živeti od “ljubitelja fudbala”, koji po kafanama i društvenim mrežama izražavaše sreću što “sad imaju Arenu” i konačno mogu umesto bugarske ili slovenačke lige da prate loptanje na engleskim, francuskim i italijanskim stadionima.

Nisu, kao i obično, bili u pravu, jer su u mirazu ovog telekomunikacionog operatera bila i ekskluzivna prava na Bundes ligu (fudbal) i Evro ligu (košarka), da pomenemo samo to, a preko kanala Eurosporta u naše domove su stizali i svi najvažniji teniski turniri… Da nije tako, ne bi se ni „Arena sport“ bržebolje pohvalila “sad imamo sve”…

E, sad pitanje manje za njih, jer je njihovo pravo da se reklamiraju kako im najviše odgovora, već za one koji ovih dana besomučno vrte petnaestak kanala sa tim nazivom, gde su uglavnom bajate utakmice čuvene Super lige Srbije ili nekakva turska košarka… Gde vam je, rođaci, Svetsko klupsko fudbalsko prvenstvo, koje se upravo održava u Americi? Gde ste to mogli da vidite “deset lakih komada”, što ih je Bajernova mašina strpala nesretnicima iz Novog Zelanda? Ili glatku pobedu evropskih prvaka Pari Sen Žermena protiv madridskog Atletika…

Nešto drugo je u pitanju, bar sam ja to tako doživljavao u tom periodu. Zaista mi je smetalo što kod tih “srećnika” nije bilo ni malo upita zašto su jedina dva informativna kanala koja vredi pratiti prebačena na “rezervni položaj” ili opravdane bojazni da je to tek početak njihovog postepenog ukidanja, što je predsednik svega i svačega, zadnja pošta Ćacilend, najavio u nekom od svojih 313 ovogodišnjih gostovanja po televizijama sa naci-frekvencijama (plus ona koja će to uskoro dobiti)…

Jer, ne retko, na moju primedbu da je u ovom trenutku to mnogo važnije nego koje sportske događaje možemo da live pratimo, usledilo bi “baš me briga, ja to ionako ne gledam”. Ili, još ćešće, nešto kao “ja sam neutralan”…

* * *

Ovih dana je na Fejsbuku zapodenuta zanimljiva rasprava pošto je književnica Aleksandra Filipović napisala kako je “smešno što dosta ‘neutralnih’ ima ozbiljne koristi od ove ludnice”, dok su, na drugom kraju iste priče “ovi ćaci, lojalisti i glasači”, koji dobijaju samo “dnevnice, gram onoga, litar zejtina, kačket ili peglu”.

Kolega Jovan Ristić je istakao zanimljiv lakmus za prepoznavanje lažnih neutralnosti: „Neutralne samo izložiš onom što se desilo 15. marta i tražiš da se izjasne. Tu se delimo krajnje oštro. Ko je tu neutralan ide na blok, a uživo s njim raskidam prijateljstvo.“

„Ma koliko se trudila da razumem, od novembra prošle godine, nakon svega što se desilo, nakon svega što je isplivalo i kriminala i zla koji su sada toliko ogoljeni i očigledni i više niko ne može da se pretvara kako ‘nije znao’, nemam razumevanja za neutralne, a posebno nemam razumevanja za one koji i dalje podržavaju ovaj režim“, složila se i Aleksandra, koja je ne tako davno to isto sažela u sjajan aforizam: „Kriza se ukorenila. Đubri je ljudski otpad!“

„Danas sam ispreskakao jednog takvog profu što se obraća ‘blokaderima’ i brani onog Šešeljevog svedoka što je hteo da uđe na faks da drži predavanja. Malo sam ga ispreslišao za zvučno oružje i stavio mu do znanja da ko počini masovni zločin nema šta dobro da očekuje i da je završio karijeru na vlasti. Reterirao je malo, ali je opet nešto kao krenuo da relativizuje ali bez navođenja primera. Zapravo je besan što nema para, pa bi on što pre da prima kintu i krivi su mu svi koji usporavaju vlasti da slomi blokade…“, složio se i Jovan.

* * *

Kad će već da se digne kosa na glavi onima koji mi zameraju da sam „novinar – prepisivač“, za kraj bih još samo dodao sjajan aforizam Ninusa Nestorovića iz knjige pod simboličnim naslovom „11:52“ („Prometej“, Novi Sad, 2025): „Danas da bi lepo živelo u Srbiji nije dovoljno da budeš glup i da ništa ne znaš da radiš. Treba to znati i naplatiti!“