Piše Ivan Mrđen: Pre četvrt veka

Pokušaj vlasti da prekroji rezultate drugog kruga lokalnih izbora održanih 17. novembra 1996. godine, masovni protesti građana, „slučajni prolaznici“, studentske demonstracije, kordon u Kolarčevoj, šetnje „medijskom trasom“, balkon baka Olge, voda u koaksijalnom kablu, kontramiting u Beogradu, ubistvo u Knez Mihailovoj, Svetosavska šetnja, lex specialis... sve to zajedno čini „88 dana koji su svetu pokazali drugo lice Srbije“.Istorija je potvrdila da je to bio prvi izborni poraz Slobodana Miloševića od uvođenja višestranačja u Srbiji i da je gubitak 23 veća grada, posebno Beograda, Novog Sada, Niša i Kraljeva, prilično doprineo njegovom svrgavanju sa vlasti četiri godine kasnije, odnosno pobedi tadašnje Demokratske opozicije Srbije. Istini za volju, šira slika i posmatranje značaja te zime 1996/97 u dužem periodu može da posluži i kao objašnjenje za aktuelne političke neprilike u Srbiji.Nije tajna da su mnogi tadašnji opozicionari odmah po osvajanju vlasti na lokalu pokazali svoje drukčije lice, naročito Srpski pokret obnove u Beogradu, da se pobednička Koalicija „Zajedno“ raspala jer je od starta bila neprirodna i neprincipijelna, te da se u prvoj deceniji ovog veka tada nezamislivo šurovanje sa socijalistima proglašavalo za „politiku nacionalnog pomirenja“...Na ta tri stuba (korupcija „novih vlasti“, neprirodne koalicije i odsustvo lustracije za devedesete godine prošlog veka) izrasla je prvo radikalska, a kasnije naprednjačka neman, kojoj se, kako se to mnogima čini, jedino može suprotstaviti ponavljanjem najboljih iskustava od pre četvrt veka.U tom smislu i neke parole iz BGD „šetnje“, koje je u dve knjižice pod naslovom „Svi u napad“ sakupio Slaviša Lekić (BiS Press, Beograd,1997.) nisu izgubile na aktuelnosti: „Pogasite televizore, otvorite oči!“; „Na svakom kanalu ON, na svim ulicama MI!“; „Želim da emigriram u zemlju iz Drugog dnevnika RTS!“...I još jedna, najaktuelnija: „Godinama te gledam i pitam se da li ću ikada čuti dobru vest?“