Konačno sam doživeo da se na pravi način provozom zlatiborskom gondolom. Učinio sam to krajem avgusta prošle godine sa kolegama koji zbog zalaganja za realizaciju ovog projekta sebe smatraju „prvoborcima“, ali je tada padala kiša i uglavnom su se duž trase duge 8.950 metara smenjivali magla i oblaci.
Vožnja gondolom po lepom sunčanom danu je prilika da sa visine vidite zlatiborsko juče, danas i sutra. Nešto poput čuvenog Dubai Frejma, gde vam dok se penjete na visinu od 150 metara, vizueliziju kako je ova sad svetska metropola izgledala u ne tako dalekoj prošlosti, na gornjoj platformi vidite grad kao na dlanu, a u suprotnom pravcu su predstavljeni najznačajniji projekti budućnosti.
Tokom polučasovne vožnje najisplativijom investicijom u srpski turizam sličan doživljaj nude predeli netaknutih borovih šuma i pašnjaka, što u nekim idealizovanim predstavama i uspomenama predstavlja „stari, dobri Zlatibor“. Najjači utisak je, međutim, pogled na centar Zlatibora, koji je i dalje veliko gradilište, na sve strane kranovi i višespratnice…
Ono što se šetnjom oko jezera koje je u međuvremenu pretvoreno u atraktivnu fontanu samo naslućuje sa visine deluje zabrinjavajuće. Nekontrolisana gradnja na tom prostoru je posledica niza faktora, od neusaglašenosti republičkih i lokalnih propisa i ovlašćenja do bahatosti najvećeg broja investitora. Praksa da se gradi bez dozvole a posle preko legalizacije dobije na poklon infrastruktura koju je neko drugi platio rezulturala je pretvaranjem najužeg centra u gomilu građevina, koje, ma kako neke imale zanimljiva arhitektonska i dizajnerska rešenja – sve zajedno nude neveselu sliku za buduće razglednice.
Možda i zbog toga se „Grad na planini“ sve češće pominje kao razvojni koncept. Pa, ko voli…
****
BONUS VIDEO: Nove ski staze krče šume na Zlatiboru i Kopaoniku. Ko će zasaditi nove?
****
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar