Piše Ivan Mrđen: Niko neće da bude „baksuz“

Tome je doprineo i mlađani Ognjen Milić (u junu puni 18, trenutno 1635.) koji je u trećem kolu juniorskog turnira za nešto manje od tri sata igre (2:42) izgubio u tri seta od Švajcarca Henrija Berneta (za dva dana postaje punoletan, zvanično 784. igrač na svetu). Tako je Srbija ostala bez predstavnika na oba juniorska turnira.

* * *

Milić je nešto kasnije, u paru sa Rusom Egorom Pleshitevsevim (u februaru 18, bez ranga) pobedio brazilsko-nemačku kombinaciju Guto – Sikenberger i plasirao se u polufinale juniorskog dubl turnira. Tamo su ih sačekali Britanac Oliver Bonding (u junu 18, 2014.) i Amerikanac Džeger Lih (takođe u junu postaje punoletan, na ATP listi 1865.), koji su postavljeni za prve nosioce ovog turnira.

Međutim, izgleda da je čuveno srpsko-rusko prijateljstvo uticalo da Ogi i Egi naprave podvig i pobede u dva i po seta (dva normalna i „tajbrek“ do 10 – 7:5, 5:7, 10:7), pa će u petak popodne u finalu igrati sa Amerikacem Maksvelom Ikstedom (u martu 18, bez ranga) i Čehom Janom Kunstatom (početkom godine napunio 18, rangiran kao 2041. svetski igrač).

Maksvela je Ognjen već pobedio u drugom kolu singla, pa nije nerealno očekivati da on i Egor podignu pobednički pehar. Njihova je nevolja što je to finale zakazano u petak popodne u isto vreme kad će pažnja celog ne samo teniskog sveta biti u „Rod Lejver areni“ i još jednom „finalu pre finala“ sa Đokovićem u glavnoj ulozi.

* * *

Za Ognjenov poraz u singlu delimično i ja snosim „krivicu“. Pisao sam već kako sam u prva dva njegova meča bio prilično usamljen u nešto glasnijem navijanju za ovog simpatičnog momka iz Kragujevca, zbog čega sam smatrao svojom obavezom da ispratim i njegov treći nastup. I sve je bilo u redu, prvi set Milić dobija sa 6:4, u drugom stiže do „tajbreka“, koji nesrećno gubi (6:8), što se ponovilo i posle trećeg seta...

Završnicu tog seta nisam odgledao, jer mi je kad sam kod rezultata 4:4 morao da obučem duks (tako je to u Melburnu, ako sediš na suncu rizikuješ da izgoriš, ako su i hladu treba ti nešto toplije), pa sam skinuo svoju propusnicu, koja je, by the way, odštampana na prilično tvrdoj plastici. U tom presvlačenju taj dragoceni identifikacioni dokument mi je skliznuo između sedišta i odleteo na zemlju, ali duboko ispod montažnih tribina kraj terena broj 13.

Dok sam pokušavao da nagovorim nekog momčića da se zavuče ispod i dohvati moj ID naišla je patrola obezbeđenja, pa sam onda i njima pokušao na mom ne baš dobrom engleskom da objasnim u čemu je problem. Da skratim priču, ispostavilo se da su njih dvojica poreklom iz naših krajeva (Nikola iz Srbije, a Vasil iz Makedonije) i oni su mi lepo na našem jeziku objasnili da je strogo zabranjeno da bilo ko ulazi ispod tribina, ali su se raspitali i rekli mi da odem do medijske recepcije gde će rešiti moj problem.

Elem, kad sam se sa sveže odštampanom propusnicom vratio do „trinaestice“, Ognjen je već izgubio „tajbrek“ trećeg seta i to sa ubedljivih 2:10. Ko zna, možda bi bilo drukčije da sam ostao da navijam za njega kao u subotu i ponedeljak.

* * *

Zbog toga sam u četvrtak, iako bi i meni prijao slobodan dan, ipak došao u Melburn park, pa kad sam već tamo odgledao i prvi polufinalni meč ženskog dela glavnog žreba. U kome je svetski broj jedan, 26-godišnja Beloruskinja Arina Sabalenka malo teže nego što pokazuje rezultat (6:4, 6:2) savladala ljubimicu španskih navijača Paulu Badozu (27 godina, 12. na svetu), o kojoj se više neće pričati samo kao devojci Stefanosa Cicipasa, ako se sećate ko je taj momak...

Bolje bi bilo da sam ostao do kraja drugog polufinalnog meča, koji sam napustio kad je druga na WTA listi, Poljakinja Iga Sviatek (u maju će napuniti 24) u prvom setu povela sa 5:2 protiv Amerikanke Medison Kejs (početkom februara navršava 30, trenutno 14. svetska igračica). Time sam izbaksuzirao moj tiket sa njenom pobedom u „fiksu“, pa mi je propalo i to što sam, između ostalog, pogodio da će Zvezda u utorak uveče da primi tri gola na svom stadionu.

Kad sam stigao kući prenerazio me je rezultat na ekranu, jer je posle 7:5 za Igu u prvom, bilo 6:1 za Kejs u drugom setu. Na kraju je sve, bar za veliki broj poljskih navijača, otišlo dođavola jer je njihova ljubimica izgubila u „tajbreku“ trećeg seta, onom što se igra do 10.

Pokazalo se da ništa ne znači što je Sviatek svih prvih pet mečeva rešila sa 2:0, prepustivši protivnicama ukupno sedam gemova za svega šest časova i 16 minuta. Mada ima stručnjaka koji će objasniti da je baš to što se meč toliko produžio bila prednost Amerikanke, jer je ona u pet prvih kola igrala čak tri puta po tri seta, za nešto manje od devet časova (8:46). Pa se ti kladi na ženski tenis...

* * *

Ima dosta sujeverja u našim postupcima dok gledamo neku utakmicu ili teniski meč i zdušno navijamo za neki tim ili pojedinca. Vremenom se ustali neki naš ritual, pa mislimo ako nešto preskočimo ili promenimo da to može da bude čisti baksuz...

Ako mi ne verujete, pitajte kolegu Sašu Ozma, sa kojim sam u utorak uveče presedeo sva tri časa i 35 minuta epskog Novakovog meča sa Karlosom Alkazarom. Ništa ustajanje, ništa taolet, ništa odlazak po vodu ili grickalice, ne mrdamo nas dvojica sa svojih mesta u novinarskom delu tribina, posebno od kako je počelo da biva očigledno da se na terenu stvari menjaju u našu korist...

Dobro, moj prijatelj Sale je svo vreme radio svoj posao i bio na vezi sa kolegama iz redakcije Sportkluba, ali ja sam baš imao onaj osećaj da bi sve krenulo naopako ako bi mi u nekom trenutku nešto bilo važnije od meča koji pratim...

* * *

Kad ovaj tekst bude objavljen na našem portalu biće poznato da li je Novak Đoković u svom 109. meču na Australian openu ostvario jubilarnu stotu ponudu. Njegov dosadašnji bilans ovde u Melburnu je dvadeset učešća, deset titula, 108 mečeva, 99 pobeda, gem razlika 304:65...

Ne bih da baksuziram, ali zaista mislim da te brojke mogu da budu još povoljnije.

********************************