1
Nisam, časna reč, video ništa od tzv. predizbornog političkog marketinga, jer toga srećom nema na nekoliko filmskih kanala koji mi uveče pomažu da brže zaspim.
Novine niti čitam niti kupujem, a moji drugari za kartanje i kafane, valjda smo se tako i birali i zbog toga godinama opstali – priču o ovome što se u zemlji Srbiji naziva politikom smatraju nepristojnom radnjom. Koja je na listi neuviđavnosti daleko ispred čak i krajnje neumesnih pitanja kolika je nečija plata, zašto je neko sam u tim nekim godinama ili zašto ako već živi s nekim tu nema i podmlatka…
Zbog toga se evo već trećih izbora u samo 26 meseci o toj političkoj igranci informišem uglavnom preko društvenih mreža (mada i njih sve više izbegavam) i, pošto je to nemoguće ne primetiti – preko bilborda duž ulica kojima moram da prođem, makar zbog preferansa i do mojih omiljenih ugostiteljskih objekata. A njih, mislim na te velike oglasne table, sa svakim izborima sve više i sve su sjajniji, da bi se pokazalo da ih je sve manje i da su sve mračniji.
Zvuči nelogično, ali je na žalost istinito. Na sve više bilborda sve manje onoga što je suština izbora, a to je ponuda različitih koncepcija, stavova i likova, pa se lavina jednoga i jedinoga pokušava zabašuriti različitim grafičkim rešenjima i slikama slučajnih prolaznika koji za sebe misle da su nešto važni na toj strani ovdašnje političke arene.
Zato se, bar po mom skromnom mišljenju, najubojitija politička poruka pojavila tamo gde to očigledno nije bila namera, jer kad pročitate “ne veruj bilbordu, veruj stomaku” pre ćete pomisliti na politiku nego na mlekaru koja upravo ima kampanju pod tim sloganom. Ili se to meni tako “javilo” u nedostatku pouzdanijih informacija o aktuelnim izborima, uslovima, bojkotima, savezima i obaveznim likovima koji se još od decembra 1990. i prvih višestranačkih izbora u Srbiji nazivaju “Šećeroski”…
PROČITAJTE JOŠ:
Ako bi još neko slično pomislio verovatno bi sledeće pitanje bilo kako to da punu deceniju glasamo praktično za isto, za jednog čoveka i obećanja o sigurnosti u njegovim rukama. Uvek budućnost, uvek nešto što tek treba da usreći narod, a nikako da u fokusu političke borbe, a tu su izbori najvažniji, budu pitanja stomaka, u prevodu najmanje se postavlja pitanje kako danas živi većina građana Srbije.
E, kad bi to bile predizborne teme, verovatno bi na red došla i sva ona već pomenuta nepristojna pitanja. Razlika je jedino u tome što bi zašto za sve veću platu u evrima mogu sve manje da kupim u dinarima, kako da zasnujem porodicu kad i sam/sama jedva sastavljam kraj s krajem, da li je baš za sve najvažnije prihvatanje pravila sekte na vlasti… mnogi upitali sami sebe pre izlaska na izbore. Koji onda ne bi bili još jedno glasanje za predsednika svega ovoga!
Zato, ne veruj bilbordu…