Zamerili mi neki što sam one iz opozicije koji požuriše da se okite rezultatima nedeljnog referenduma o ustavnim promenama nazvao “laki luzerima”.

„Nisam mnogo pratio sve što se dešavalo oko Novaka Đokovića, ali to je meni donelo sreću i našao sam se u glavnom žrebu“, rekao je 30-godišnji italijanski teniser Salvatore Karuzo, inače 146. igrač na ATP listi. On je, da vas podsetim, ako ste “kao sav normalan svet” digli ruke od praćenja Australian opena, ubačen umesto izbačenog svetskog broja jedan.

I dodao da misli kako je preko noći postao “možda i najpoznatiji laki luzer u istoriji tenisa”. Mada, kako sada stvari stoje, to bi mogao za sebe da kaže i naš Miomir Kecmanović, koji bi već bio u Beogradu da je Đoković ostao u Melburnu, da bi posle lake pobede nad laki luzerom sa operskim prezimenim, pobedio i 24-godišnjeg Amerikanca Tomija Pola (inače 41. na ATP listi).

Kad budete čitali ovaj tekst biće poznato da li je 22-godišnji Beograđanin pregurao i treću rundu protiv 26/26 Lorenca Sanega (isti mu ejdžing & ranking), ali već sama činjenica da se plasirao u treće kolo pokazuje kako se sreća ponekad pakuje u veoma čudnim kutijicama. Što bi rekao poznati italijanski književnik Karlo Dosi (1849-1910), “poslednja stepenica zle sreće ujedno je prva za dobru sreću”.

“Laki luzer” je sportski termin za onog srećnog gubitnika koji ne uspeva regularno da se plasira u završnicu kakvog takmičenja, ali se sticajem okolnosti ipak, na mala vrata, provuče među najbolje. Biva, ponekad, da takvi čak i trijumfuju, kao što su fudbaleri Danske 1992. godine postali šampioni Evrope, iako su na završni turnir u Švedskoj stigli tek posle nepravedne diskvalifikacije naše reprezentacije, koja je u kvalifikacijama bila bolja od njih, tako da nikad nisu bili sigurni da li su to zaista zaslužili.

Ako nam se “Kalimero sudbina”, bar kad je reč o vrhunskom sportu, ponovila posle trideset godina, u međuvremenu smo se u svakodnevnom životu, posebno u politici, nagledali svakojakih luzera. Na njihovoj sreći što su uopšte prisutni tu gde jesu podignuta je piramida naše kolektivne nesreće. Taman kako smo zaslužili…