Na jučerašnji dan, 22. septembra 1993. godine u SR Jugoslaviji je izvršena jedna od najvećih denominacija nacionalne valute, pa je od 1. oktobra milion dinara vredeo samo jedan dinar!

Nije baš okrugla godišnjica, ali to me podsetilo da sam nekako u ovo vreme 2013. godine pozvao desetak kolega i prijatelja da napišu svoja sećanja, utiske i razmišljanja o svetski rekordnoj hiperinflaciji. Od ideje da dve decenije kasnije sačinim knjigu pod naslovom “Srećna Nova 1993.” odustao kad se pokazalo da su nestašica toalet papira, prazni rafovi, švercovanje benzina ili dovijanje domaćica sa “ludim testom” neizostavni elementi svih prispelih tekstova.
Još pamtim priču Filipa Nedića kako je plakao kad je posle svih starih novina i maminih herc romana u kutiji pored klozetske šolje ugledao iscepane listove njegovog omiljenog stripa. Sećam se komentara Ljubice Balać da je papir na kome su štampane bio vredniji od tadašnjih novčanica. Nezaboravan je i opis Svetlane Velimirović kako na pijaci prodaje pečurke i ćaska sa “kolegama” doktorima, inženjerima, profesorima i bravarima koji su prodavali gaće iz Bugarske, vegetu iz Rumunije, vinjak iz Kruševca i ostale sitnice.

I naravno toalet papir, zbog koga je stradao Filipov Zagor, a koleginica Draga Božinović opisala kao svoju najveću sramotu kad je od prijatelja iz inostranstva tražila da joj pošalju samo to…

Da budem iskren, odustao sam i zbog osećanja poniženja, bespomoćnosti i besa što smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini dozvolili da nas vlast dovede u tako bezadežnu situaciju. Koja je, by the way, dobila izbore i te jeseni.

Nije okrugla godišnjica, ali nekako se poklopilo da je baš juče Voja Ženatić objavio upozoravajući tvit: “Obaveštavaju se hiljadu dinara da za njih sve manje toga može da se kupi!”