Piše Ivan Mrđen: Kako je stradao Zagor

Okrugla godišnjica, maltene jubilej, što me podsetilo da sam nekako u ovo vreme sada već davne 2013. godine pozvao desetak kolega i prijatelja da napišu svoja sećanja, utiske i razmišljanja o svetski rekordnoj hiperinflaciji. Od ideje da sačinim knjigu pod naslovom “Srećna Nova 1993.” odustao kad se pokazalo da su nestašica toalet papira, prazni rafovi, švercovanje benzina ili dovijanje domaćica sa “ludim testom” neizostavni elementi većine prispelih tekstova.Još pamtim priču Filipa Nedića kako je plakao kad je posle svih starih novina i maminih herc romana u kutiji pored klozetske šolje ugledao iscepane listove njegovog omiljenog stripa. Sećam se komentara Ljubice Balać da je papir na kome su štampane bio vredniji od tadašnjih novčanica. Nezaboravan je i opis Svetlane Velimirović kako na pijaci prodaje pečurke i ćaska sa “kolegama” doktorima, inženjerima, profesorima i bravarima koji su prodavali gaće iz Bugarske, vegetu iz Rumunije, vinjak iz Kruševca i ostale sitnice.I naravno toalet papir, zbog koga je stradao Filipov Zagor, a koleginica Draga Božinović opisala kao svoju najveću sramotu kad je od prijatelja iz inostranstva tražila da joj, uz viski na koji ih je navikla, ipak pošalju i koju rolnu onog finijeg, “troslojnog”…Odustao sam i zbog osećanja poniženja, bespomoćnosti i besa što smo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini dozvolili da nas tadašnja vlast dovede u tako bezadežnu situaciju. Koja je, by the way, dobila izbore i te jeseni.Okrugla godišnjica, maltene jubilej, za koji i danas važi objava Voje Žanetića: “Obaveštavaju se hiljadu dinara da za njih sve manje toga može da se kupi!” Ako se ne računa pileći parizer bez piletine…

Jebo me više pileći parizer, oprostite što psujem, ali dok mi raspredamo o tom prljavom triku vrhovnog mađioničara, imamo na delu dva paralelna procesa koji itekako podsećaju na najgoru, od svih godina “koje su nam pojeli skakavci”. Tu je inflacija, a idu i izbori…A na vlasti ista pamet i maltene isti ljudi kao pre trideset godina.