Piše Ivan Mrđen: „Idemo dalje“ u dve verzije

ČESTITKA: Moj prijatelj iz rodnog nam Vršca Milorad Rankov učinio mi je izuzetnu čast kad me je nedavno uvrstio na plakat u društvu sa još šesnaestoro javnih ličnosti, koje su, svaka na svoj način, obeležile „prostu i bednu dva’estreću“, koju ćemo pamtiti kao godinu za zajedničku nesreću...

Moj prijatelj iz Pančeva Petar Živojnović mi je pomogao da taj plakat pretvorim u čestitku za prestupnu 2024. godinu, sve u nadu da će se ostvariti makar nešto od zalaganja ljudi koje već duže vreme prepoznajemo upravo po društvenom angažmanu protiv nasilja, protiv ravnodušnosti, protiv „pa šta“ palančake filozofije, protiv mržnje i netolerancije prema drugima, drukčijima i drugačijeg mišljenja… Ako ništa drugo da se smanji broj prostaka i prestupnika oko nas…

Zato mi je zaista drago što svima koji čitaju, prate i komentarišu moje objave mogu da zaželim sve najbolje u godini koju već polako trošimo u ime Dušana Petričića, Svetlane Bojković, Žarka Trebješanina, Petra Božovića, Gorice Popović, Ljubivoja Ršumovića, Voje Brajovića, Dragana Bjelogrlića, Aleksandra Baljka, Ljubomira Simovića, Tanje Bošković, Ninusa Nestrorovića, Seke Sablić (a tu pored se i moja glava pojavila iz vode), Nemanje Vidića, gospođice Konstrakte i Predraga Pece Popovića.

Idemo dalje!

* * *

IDEMO DALJE: Moj prijatelj profesor dr Petar Đukić, za koga ukupno 421 osoba smatra da bi bio najbolji kandidat za predsednika Srbije, malo je skeptičan po pitanju uobičajenog prazničnog čestitarenja. U tom smislu upravo je članove ova male, ali brižljivo probrane grupe, poslednjeg dana prošle godine upitao:

“Kako bi uopšte čovek ikom u Srbiji mogao da poželi srećnu (ili bar bolju) novu 2024. godinu, a da to nema veze sa stanjem u društvu, odnosno sa rešavanjem pitanja falsifikovanih izbora?

Oprostite, ja to ne mogu! Naravno da nam je svima potrebno individualno zdravlje, kondicija i porodična sloga, tolerantna društvena sredina i koliko toliko čista okolina. Ali, izgleda da je to nemoguće, bar za ljude koji su empatični, drustveno osetljivi, koji nisu imuni na veliku političku i drugu korupciju, kriminalnu spregu vladajućih, poslovnih, navijačkih i uzurpatorskih krugova.

Zato je moja ključna novogodišnja poruka: ljudi oslobađajte se straha, da kažete šta zaista mislite, da glasate za koga hoćete, da radite slobodno (bez finansijskog ili političkog reketa) gde hoćete, da s vlasti smenite sve koji se ponašaju osiono, bahato i raskalašno s vašim javnim novcem. To nije lako, ali je sasvim moguće!”

Uz njegovu sliku sa okupljanja uz “ProGlas” sa grupom prijatelja iz Arilja, mogu samo da ponovim komentar iz prethodne priče. Samo što to “idemo dalje” sad zvuči mnogo ozbiljnije!