0
“Zdravko Ponoš je častan i pošten čovek, i dobar kandidat za predsednika republike”, saopštili su preksinoć iz Skupštine slobodne Srbije. I time potvrdili ranije najavljeno povlačenje predloga da njihov kandidat za najvišu funkciju u državi bude advokat Božo Prelević.
Istovremeno su saopšteni rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja, po kojima od svih tokom januara tim povodom pomenutih ličnosti najbolje stoji nova zvezda Jutjuba profesor Miodrag Zec. A on izjavljuje “vlast me ne interesuje, tu sam da pomognem”…
Ove dve najtazije informacije, jedna uz drugu, pokazuju da su na opozicionoj sceni, posebno u onom delu koji se predstavlja kao ujedinjen i demokratski, još veoma daleko od dogovora da svi stanu iza jednog predsedničkog kandidata. Umesto toga polako se popunjava lista “od A do Š”, gotovo da ćemo za svako slovo azbuke, od Aleksića do Škora, imati po jednog kandidata…
Zato su sve glasniji zagovornici škole mišljenja da je čak dobro što ćemo imati više opozicionih kandidata, jer se time, kako tvrdi i moj prijatelj Duško Milošević, “omogućava mnogo veća izlaznost (veća ponuda može da zadovolji veći broj želja) i povećavaju šanse za ‘drugi krug’, a tada skoro svi njihovi glasači mogu da se saberu u borbi protiv predsednika svega ovoga”.
Bojim se da od toga nema mnogo vajde. Zamislite hipotetičku situaciju da zavetnik Boško dobije najviše glasova, da l’ bi za njega ponovo izašli da glasaju svi ponosni ponoševci ili nostalgični tadićevci, suvereni radulovićevci ili svileni narodnjaci?!
Sećam se da je veče pre Petog oktobra, na mitingu ispred skupštinskog zdanja, već vidno bolesni Miodrag Petrović Čkalja (1924-2003) pevao “nema drugog kruga za Mirinog bračnog druga”. Znali su lideri tadašnje Demokratske opozicije Srbije da bi u svakom doigravanju prednost bila na strani režima, jer su njihovi glasači daleko poslušniji i spremniji da ponovo izađu na birališta.
Zato umesto “gužve u šesnaestercu” treba još jednom podsetiti da su najznačajnije pobede u borbi protiv Miloševićevog režima izvojevene zajedničkim nastupom opozicije (1996/97) i zajedničkim kandidatom (2000).
****
BONUS VIDEO: Zdravko Ponoš Ponos ili stid koalicije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: