Piše Ivan Mrđen: Generali ispod crte

Odmah su se javili i večiti kritizeri svakog smislenijeg poteza ovdašnje opozicije sa procenom da je isticanje sadašnjeg potpredsednika Narodne stranke preuranjeno i da bi mnogo bolje bilo da se za šefa države kandiduje „neka nestranačka ličnost“, koja bi mogla da utiče i na očekivani dobar rezultat u Beogradu.I kad Zdravka Ponoša napadaju i kad ga kao fol čuvaju od valjanja po ovdašnjem medijskom blatu u osnovi se nalazi nesumnjiva činjenica da je vojska i dalje, uz crkvu, na samom vrhu institucija u koje građani Srbije imaju poverenje. Taj socijalni kapital vojske je veći nego kod policije ili predsednika svega ovoga, a prema nekim dugogodišnjim istraživanjima čak dvostruko veći nego što ga uživaju Vlada, Narodna Skupština i pravosuđe.Pitanje je, međutim, zašto takvo poverenje ne potvrđuju i podaci sa prethodnih izbora, na kojima su se kao kandidati pojavljivali nosioci najvažnijih vojnih funkcija. Tako je „najmlađi general, četiri puta vanredno unapređivani“ Vuk Obradović (1947-2008) na izborima 7. decembra 1997. osvojio 115.850 (3,04 odsto) glasova, da bi pet godina kasnije (29. septembra 2002.) za njega glasalo samo 26.050 (0,72 odsto) birača.Istina, na tim izborima je veći deo „simpatija za vojsku“ pokupio general-potpukovnik Nebojša Pavković (119.052 ili 2,08 odsto glasova), tako da je najbolji rezultat nekog vojnog lica na izborima za najvišu civilnu funkciju ostvario 6. maja 2012. general-major Zoran Stanković (1954-2021), osvojivši 257.054 ili 6,58 odsto glasova.Nije sporno da su na svim tim izborima pomenuti generali ostajali ispod crte jer su po svemu bili pravi autsajderi, ali nije zgoreg imati u vidu ove podatke kad se u tom grmu traži neko ko bi mogao da zaista stane na crtu. Vojska se poštuje generalno, ali se izgleda baš ne glasa za generale!