0
Bio prekjuče onaj datum za koji većina Amerikanaca i posle 22 godine tačno znaju da kažu gde su bili, šta su radili i kako su se osećali kad su oteti avioni udarili u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i još neke starteški i marketinški važne objekte.
Danas će se u zemlji Srbiji nastaviti „najgori telešop u istoriji“ od prošlog petka, konzumiranjem istih tih stateških namirnica, sve sa marketinški vešto odabranim pilećim parizerom, u kome, kažu, ima samo tri odsto piletine. Zbog toga malo, malo pa pročitam nečije prisećanje gde je bio, šta je radio i o čemu je razmišljao onog dana kad je Grobar koji je umislio da je predsednik sahranio Klonija koji je umislio da je Džordž Kluni.
Prvo je jedan moj prijatelj (koga sam nedavno citirao, pa neću da se uobrazi, a i inače je odavno trn u oku lokalnoj naprednjačkoj bulumenti) nabrojao obećanja iz početnih godina vladavine PPV-a, pa premijera kome nije „ni na kraj pameti da se kandiduje za predsednika“, pa već šestu godinu predsednika svega ovoga (u daljem tekstu PSO).
„Ludom radovanja“ iz 2012. godine bila su departizacija i reforma javnih preduzeća, nastavak evropskih integracija i brži put ka EU, preispitivanje spornih privatizacija, smanjenje broja poslanika, kao i broja ministarstava i agencija, prokopavanje kanala Dunav-Morava-Vardar, Kancelarija za brze odgovore…
Dve godine kasnije, kad je sveprisutni „prvi potpredsednik Vlade“ postao premijer na sva zvona je udarano da su njegovi prioriteti borba protiv kriminala i korupcije, borba protiv tajkunsko-političkog sistema, brže približavanje EU, istraga svih spornih privatizacija i jačanje privatnog sektora.
Kad su 2016. ponovo pobedili na parlamentarnim izborima više i nisu pominjali Evropu, ali im zato puna usta bila velikih ciljeva kao što su vladavina prava, unapređenje efikasnosti sudova, reforma obrazovanja, radikalna promena efikasnosti zdravstva, podsticaji za izvoznike…
Od obećanja iz 2012. za samo četiri godine nije ostao ni kamen na kamenu, a kad se pogledaju dometi u svakoj od ranije pominjanih „agendi“ gotovo da se najdalje odmaklo u prokopavanju čuvenog Bačevićevog kanala (ko je zaboravio, naprednjak Milan Bačević, ministar rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja). Posebno ako se uporedi sa vladavinom prava, departizacijom javnih kuća, stanjem u zdravstvu ili obrazovanju, a o borbi protiv korupcije i da ne govorimo…
Pa koga onda čudi što je ovih dana čitava politička priča svedena na jeftiniji parizer i još 19 artikala čijim dekretizovanim pojeftinjenjem će se „smanjiti inflacija i poboljšati životni standard najvećeg dela stanovništva“. Još manje čude razmišljanja na temu kako nam već dvanaestu godinu prolaze svi ti „spinovi“, a najmanje vajde, budimo realni, ima upravo od mudrovanja u stilu “ja sam još tada znao da…“
Tako je lik koji „iksuje“ po firmom „Shalter Ego“, a za sebe kaže da je „rasni drugosrbijanac“, napisao kako ima gorak ukus u ustima kad se seti 2012. godine:
„Tada sam govorio ljudima u bliskom okruženju da kad ovi dođu na vlast, neće više biti izbora i smene. Oni su me ubeđivali da je potrebna smena vlasti i da ‘neće pasti nebo’ ako dođu eks-radikali na vlast… Nije mi uteha što sam nažalost bio u pravu. Već tada sam znao da će njihova smena biti moguća jedino promenom sistema, praktično revolucijom“.
PROČITAJTE JOŠ:
„Kad sam video izborne rezultate tada, drugaru, takođe demokratski orijentisanom, samo sam rekao ‘je***e nam ovi majku’. Takođe, nisam sretan što sam bio u pravu. I oni su me stimulisali da odem iz Srbije“. (Tomislav Ilić)
„Isto. Posle vesti o izbornim rezultatima došlo mi da plačem i to me držalo danima. Tačno sam zamislila ovu propast koju živimo više od decenije. Nikad im nisam oprostila devedesete. Više od dve decenije života su mi unakazili, jer zahvaljujući njima živimo u horor društvu“. (Jasna)
„E, da… isto smo mislili, bila sam protivnik ‘belih listića’, ali su pristalice kod nas u Novom Sadu čak organizovale kurs šta i kako nacrtati kao poruku na toj belini. Vesna Pešić je bila posebno aktivna, pitala sam se, zar je toliko nemisleća? Desilo se ono što nisam želela, čak se plašila…“ (Tatjana Jazić)
„Isto sam to i ja doživela, ali je glas Vesne Pešić više vredeo od glasa jedne obične babe“. (M. Marković, penzionerka)
„Ceo taj period mi je i dan danas ostao nadrealan. Nadrealan, kako smo ležerni u katastrofalnoj gluposti, kao nacija“.(Zoran Zobanjac)
>“Ista konstatacija! Mada je i tada većina mislila da su se ovi promenili! Narod koji ima revolucije na svakih 30-50 godina je totalno nezreo. I sam njihov izbor sve govori u amplitudama!“ (Ištvan Kovač)
„Srbija je izgubila svo vreme koje je imala.Ti koji su nas tako ubeđivali, siguran sam, danas u njegovom okruženju ili u SNS-u. Svako iz opozicije ko nema nastup Srbija u EU i ko nije spreman da tu politiku zastupa nego prodaje Vučićevu prežvakanu priču deo je njegovog unapred smišljenog scenarija”“. (Vladan)
„Skupo smo platili nesposobnost DOS-a i Borisa Tadića“. (BracaBraconi)
„Nama je potrebna smena vlasti samo ne na 12 godina nego na tri meseca. Problem je naš mentalitet koji prihvata doživotne vladare, a ne činjenica da je jedan abnormalan i korumpiran režim kao taj do 2012. smenjen“. (Kuzman)
„Te godine sam prvi i poslednji put izašla na glasanje. Kad su smradovi pobedili (ovako ili onako) iste noći sam odlucila da odem. Tri godine kasnije sam otisla. Devet godina kasnije sam se zahvalila na državljanstvu. Zao mi je, pola zivota su mi uzeli. Drugu polovinu ne dam!“ (Toda Malinović)
* * *
Što bi rek“o moj prijatelj Veljko Pajović: „Od kolevke pa do groba, pola Vučić pola Sloba!“
BONUS VIDEO: Vesna Pešić: Imamo veliki broj patuljastih stranaka