0
Priča prva: Moja supruga Mira, evo već uveliko u osmoj deceniji, i dalje veoma drži do sebe i svog izgleda. Čak i kad nam je bilo najteže u životu, za odlaske kod frizera, manikira, pedikira i sređivanje obrva uvek je nalazila i vremena i ono što dobije neprestanim akcijašenjem i brigom o svakom dinaru.
Jedino nikad nije htela da ide kod kozmetičara. U stvari, bila jednom pre više od trideset godina, kod nekog lika koji je pre toga dugo radio u Parizu, pa otvorio salon u Beogradu, sve fino, sve luksuzno, sve mirišljavo, on nekako previše kulturan i uljudan, svaka treća reč na francuskom…
A onda je u jednom trenutku progovorio „praziluk iz dupeta“, kad joj je u to vreme veoma popularni monsieur rekao: „Kad vas ja sredim, imaćete lice kao breskvica. Samo da prethodno iscedim ove čibuljke!“
* * *
Priča druga: Pre više od trinaest godina, dok su moji drugari iz KUD „Branko Cvetković“ još bili u svojim prostorijama na uglu Sarajevske i Miloša Pocerca i dok je Televizija Hepi još imala koliko toliko normalan program, prvi ansambl je učestvovao u emisiji „Jedna pesma, jedna želja“, koncipiranoj tako da učesnici posle svoje numere požele neku pesmu, pa tako najave sledećeg izvođača. Pošto nisu mogli svi prisutni „cvetkovićevci“ da izraze želju, u njihovo ime je to učinio predsednik Jovan Šijački.
E, sad zamislite čoveka koji je godinama igrao i pevao u folklornom ansamblu društva koje je bilo na posebnom glasu zbog beskompromisnog čuvanja tradicije (temelje su postavili Branko Marković i Desa Đorđević, da sad ne objašnjavam šta su njih dvoje značili u toj branši i u srpskoj kulturi uopšte), da posle nekoliko rečenica o samom KUD-u i njihovim planovima, kao svoju ličnu želju javno odabere „nešto id Topalka“.
Program je išao uživo, a moj prijatelj, nenaviknut na televizijske nastupe zaboravio i pesmu (“Gde si ti u tri”) i ime i prezime svog „omiljenog“ pevača. Tajna je u tome što su organizatori emisije već imali Milana Topalovića kao sledećeg gosta, samo ga je trebalo „spontano“ najaviti…
Mnogo godina kasnije, na žalost, kad je obešću likova iz nečega što se još naziva Samostalnim Sindikatom, KUD „Branko Cvetković “ izbačen na ulicu, predsednik Šijački se prilično dobro snalazio prilikom javnih nastupa, uglavnom na televizijama na kojima su smeli da otvoreno govore o Orbović company… I na kojima je ovih dana, sticajem okolnosti, radi viđen gost upravo gospodin Topalović.
(Ne bih da upadnem u zamku da čim neko od koga to nismo očekivali nešto lane protiv predsednika svega ovoga postaje „suvi genije“, ali je sasvim izvesno da se sad „nešto od Topalka“ naručuje preko svake mere i ukusa.)
* * *
Kakve veze imaju ove dve davne priče sa stvarnim životom? Da budem iskren, nemam odgovor. Znam samo da je mnogo „čibuljki“ trebalo iscediti da se od one Breskvice napravi lice za nacionalnu diku, ponos i ostala kurčenja. Za tu vrstu psihološke kozmetike, video ikonografije i zabašurivanja osnovnih činjenica o nečijim liku i karijeri prestao sam da se interesujem onog trenutka kad sam video ko je sve ustao u odbranu orlovskog gnezda u krošnje breskve, baš po sistemu kako su se mojoj Miri još onomad postali odbojni svi kozmetičari.
Isto je i ovo s druge strane naših sve dubljih i sve opasnijih političkih i medijskih podela. Pevač Milan Topalović se neće, nadam se, pridružiti glumcu Ammaru Mešiću na baušteli negde u Beču, koji je postao nepodoban i nepoželjan iz istog razloga, što namerno povezujem kao primer koliko brzo se i na toj strani potroše novi likovi.
* * *
Nije vreme za šalu, posebno ne tokom marta u kome imamo toliko tragičnih datuma. Ali, zar nije ironično da se veliki protest za izvoz breskvica u Švedsku najavljuje na dan kad su pre 33 godine u neposrednoj blizini mesta okupljanja prekinuta dva života, jer su tražili više istine i slobode.
Još je grotesknije što se za tu priliku najavljuje zajednički nastup navijača oba tabora tzv. „večitih rivala“, koji imaju kao neku važnu utakmicu istog dana. Ja, lično, u to čisto sumnjam, jer sam svojevremeno takvu udruživanje uporedio sa „gej strejt alijansom“, u zemlji Srbiji potpuno nemogućim poduhvatom…
Tim pre što ne verujem da bi zarad novokomponovanog kosovskog ciklusa jedni oprostili pomenutoj voćkici onaj video gde peva “sisaj Zvezdo”, zbog čega bi i moj drugar Joca, kao jedan od „poslednjih Mohikanaca“ pravih partizanovaca, radije odabrao nju nego „nešto od Topalka“.