Možda i zbog toga što je jedino smisleno što sam ovih dana učinio, odlazak na “Orlovaču” i prisustvo četrdesetodnevnom pomenu kolegi i prijatelju Stojanu Drčeliću, bilo toliko bolno i preispitujuće, veći deo vikenda i pola ponedeljka proveo sam na prilično besmislen način, bindžujući neku Netfliksovu srceparajuću seriju.

U početku je to izgledalo kao dobar recept da se ne razmišlja o neveseloj stvarnosti i životnim nepravdama, da bi vremenom, kako su se na ekranu smenjivale epizode iz nekoliko paralelnih života u nekom idiličnom mestašcu, sve više jačao utisak da neku vrstu bindžovanja trpimo već čitavu deceniju. Samo što se nama to emituje u televizijskim dnevnicima i tzv. informativnim emisijama, od sabajle do kasno u noć…

Isti glumci, isti dekori, promeni se tu i tamo pejsaž, danas povod ovo, sutra ono, cilj je da već u trećoj epizodi zaboraviš šta je bilo u prvoj, s tim što se u svakoj narednoj sezoni, tek da bi priča bila zanimljivija, pojavi poneko novo lice ili “vaskrsne” neko koga smo već zaboravili. A onda se i ti “novi” uklope u kolotečinu, teče ta naša “virgin river”, bitno je samo sedi, gledaj i ni o čemu ne razmišljaj…

U engleskom jeziku “bindž” (binge) označava kratak period u kojem dozvoljavamo sebi da preterujemo sa nekom aktivnošću. Najčešće se odnosila na neumerenost u jelu i ispijanju alkohola i to u negativnom kontekstu. Reč se prvi put pominje negde oko 1850. godine, a danas je posebno aktuelna.

To je bukvalno ono kad odvojite nekoliko dana da se potpuno posvetite preterivanju u ožderavanju, piću, seksu, ili gledanju filmova i serija, nakon čega bi trebalo da se vratite normalnom životnom toku i navikama.

Problem je ne samo što ovde “normalnog života” već decenijama jednostavno nema, nego smo se na to i – navikli!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram