Kad god se kasno uveče nađem u centru Beograda, pomislim kako većinu sugrađana, a posebno mlađariju, uopšte ne interesuju „važne“ teme sa prvih stranica novina i tzv. informativnih televizijskih emisija. Prepune bašte kafića, u boljim restoranima nema mesta, svirka na svakom ćošku, ljudi šetaju, promenada kućnih ljubimaca, devojke u letnjim haljinama...

U subotu uveče na redovnom okupljanju mojih prijatelja, nekadašnjih učenika, sada već uvaženih kolega, rasturenih po raznim redakcijama više nego suprotnih političkih orijentacija, o tome smo – ćutali. Svesni da nas na okupu drži upravo to što tu našu enklavu pristojnosti i duha čuvamo od tema sa naslovnica smećoida.

Bilo je tako i pre desetak dana, kad se okupilo društvo koje je nekad davno pikalo mali fudbal, većina još radi, mnogi se bave privatlukom, sedeli više od pet sati, jeli, pili i pričali… O svemu, osim o politici, pod čime se ovde već godinama podrazumeva prepričavanje izjava i radnji nepresušnog predsednika svega ovoga.

Danas se navršavaju 32 godine od kako je u svom rodnom Vršcu umrla moja majka, o čijem burnom i nesretnom životu sam ispisao roman „Koverat Ane Zonai“. Pričao sam o tome u subotu sa kolegom Ivanom Babićem, direktorom i glavnim i odgovornim urednikom nedeljnika „Vršačke vesti“, dogovarali se za promociju u septembru, zove me da gostujem na njegovoj TV Lav, pa kaže „ne moramo o politici“. Zato, valjda, u zaglavlju njegovih novina i piše „za građanstvo, potrošnju i kulturu“.

Možda i zbog toga sam se već iste večeri, na prepunim i uzavrelim beogradskim ulicama, setio sjajnog aforizma Ninusa Nestorovića. „Pošteni i pametni su izašli na ulice. Vlast sprema kontramiting“. Mada bi to sad moglo da glasi: Pošteni i pametni su izašli na ulice. Da prošetaju!

***

Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram