Svojevremeno je kolega Marko Lovrić, čijim venama teku samo crna i bela krvna zrnca, napisao da je “partizanovac čovek očajno zaljubljen u drolju, spreman da joj plati više od drugih da bi dobio manje no što drugi dobijaju”. Nije uopšte važno da li je povod za takvo razmišljanje bila neka evropska blamaža, poput ove najsvežije u četvrtak uveče, ili se pak radilo o već uobičajenim uklanjanjima jednih i nametanju nekih drugih „vođa navijača“.
Zato se događa da sa stadiona Partizana ispraćaju u nekakvu svoju legendu “žestoke momke” koji su jedno veče bili na Marakani a sutradan osvanuli u Humskoj. Neke na groblje, neke u zatvor, tek da se potvrdi da su navijačke grupe Crvene zvezde i Partizana dva OOUR-a istog preduzeća „Droga komerc“. Pa kad se nagomilaju propusti u jednom „gazde“ (svejedno je da li se nalaze u tzv. kriminogenim strukturama, među tzv. kontroverznim biznismenima, političarima u upravama klubova ili u samoj policiji) jednostavno prekomanduju nekog „s kime nema šale“ sa Severa na Jug.
Možda i zbog toga su mnogi odavno digli ruke od ovdašnjeg fudbala, osim kad je u pitanju sve rasprostranjenija zaraza zvana klađenje na sportske rezultate. Zaljubljenost u tu drolju, ako se složimo sa Balaševićem da „karta je kurva“ i „kockar se krije i čuči u svakom od nas“ mnogo više košta i daleko je pogubnija po čitavo društvo od odavno pogubljenog kluba iz nekadašnjeg hrama evropskog, jugoslovenskog i srpskog fudbala.
Nedavno je moj prijatelj sa Fejsbuka koji objavljuje pod firmom „Radioaktivni komarac“ napisao kako nam reklame za kladionice tokom prenosa sportskih događaja „testerišu mozak i nabacuju nervozu“. On se posebno osvrnuo na najnoviju reklamu (nisam u Srbiji, pa nisam gledao) u kojoj se pojavljuje sada već vremešni Gabrijel Omar Batistuta, legenda argentinskog (78 utakmica za reprezentaciju, 56 golova) i italijanskog klupskog fudbala:
“Batistuta koji mi je bio omiljen fudbaler, toliko mi se smučio. Mislim se nešto, nije ti bilo dovoljno što si zaradio milione u karijeri, došao si po za tebe još neku siću u Srbiju da promovišeš kockanje. Kakav si ti to čovek, imaš pare, umesto da se angažuješ da ljudima bude bolje, ti se prikloniš tom svetu.”
Ako je FK Partizan možda svetski kuriozitet po sposobnosti da izgubi po najgorem mogućem scenariju, ovo sa kockanjem već odavno je globalna pošast. Ovde u Melburnu su pre nekoliko dana saopštili da žitelji pojedinih predgrađa ostave i po pola miliona dolara dnevno u kockarskim mašinama i automatima za klađenje na sportske rezultate.
Tim Kostelo iz Alijanse za reformu gejmblinga u temi dana večernjeg dnevnika popularnog kanala Nine naveo je kako iz ove organizacije već godinama upozoravaju da se kockanje infiltriralo u sve aspekte života, a posebno u sport i da je “bilo da se radi o kockanju na mreži ili o kvotama, normalizovano do te mere da više i ne primećujemo koliko je podmuklo”.
Iz mnogobrojnih reagovanja na ovaj prilog izdvajam mišljenje Dereka, menadžera jednog lokalnog kluba koji je “užasnut kad sluša mlade fudbalere kako pričaju o klađenju i kvotama”.
“Sada nerado dozvoljavam svom detetu da gleda nogometne utakmice na mreži zbog reklame ‘Bet Easy’ pored igrališta. Također se osjećam iznerviran i užasnut zbog AFL-a što su dozvolili kockarskoj kompaniji da se infiltrira u igru”, napisao je jedan “zabrinuti roditelj”.
Ako sam spajajući babe i žabe u naslovu uspeo da privučem vašu pažnju, sada na kraju moram da se izvinim, jer jednostavno nemam ideju kako da završim ovaj tekst. Znam samo da u Srbiji ovaj problem nikada neće biti tema dana neke od televizija sa nacionalnom frekfencijom!
***
BONUS VIDEO: Kola hitne pomoći odvode navijača Partizana
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar